photo: “Heil” © Glen Lowry
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

“Još jedna izgubljena vrednost jeste stid. Da li ste primetili da ljudi više nemaju stida, te se tako događa da, u društvu časnih ljudi, čovek može da sretne tipa optuženog za najgoru korupciju, koji pri tom ne skida osmeh sa lica, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. U neka ranija vremena, njegova porodica bi se od stida zatvorila u kuću, ali sada je sve jedno te isto i takvog tipa zovu da gostuje u nekim televizijskim programima, gde se prema njemu ophode kao prema gospodinu”. (Sabato “Otpor”)

Šta će nam u horoskopu ukazati na to ima li čovek u sebi stida, a samim tim i ljudskog poštenja, trudi li se i koliko da bude i ostane ispravan u svojim delima i mislima.
Nekada, na ovo pitanje bilo je lako dati odgovor. Uz jakog Jupitera se vezivao moral i jak duh, uz dobro postavljenog Marsa čojstvo i junaštvo, jak Mesec beše simbol svekolikog saosećanja i sapatništva u kome je nemoguće postati iole hladan i gluv na suze i tudje patnje. Ako je Saturn bio jak i u dobrim aspektima, mogli smo pred sobom imati strogog sudiju što sebi ne oprašta i sebe tiraniše sumnjama svakojakim, čoveka ozbiljnog lika, što je dosledno (tada) ulagao svoju kičmu u sistem i unapred se javljao kada je kriv bio – dolazio sam po svoju kaznu (u aspektu recimo sa Jupiterom) jer kazna oslobadja. Znao je tada on da reći kriv sam, ja sam pogrešio – nije bilo zlo, već spasenje. Jer nikakva patnja duha, beda, muka ne mogu čoveku oduzeti ispravnost i dobro, ne mogu ga pokvariti, pa ako se solidarišem i ja sa svim prognanima, namučenima, sirotima (mislio je on tada), ako i ja istupim i preuzmem na sebe svoje parče muke i krivice, moje poštenje spašavam, svoj duh uzdižem – a snagu za to da još bolji budem sebi vraćam.
Those were the days…

A danas? Kako smo danas… ljudi? I koliko smo uopšte još ljudi? Šta bi Dučić danas napisao u svojim esejima pitam se… Hoće li nam deca uopšte znati ko je bio Dučić? Znaju li? I zato šta mislite, da li i astrologija kada je sve izmenilo svoja lica može ostati ista? Već dugo znam istinu da sve je preokrenulo svoje lice i da danas, taj, nekada moralan Jupiter, kapitalista lako postaje, ka svetovnoj sreći hrli, mirisu novog stana i novo tapacirane kože još neotplaćenog auta dok dozvoljava da se u udarnom terminu za decu umesto obrazovnog programa smenjuju top shop reklame ne bi li na vreme napravio buduću vojsku svojih konzumera. Medjunarodni monetarni fond, šta je drugo nego Jupiter…

Šta danas kada Mars umesto na jače on na slabe kreće, ma gde da je, samo što će onaj slabiji Mars potčinjavati radnike, ljude, porodicu, komandovati im, on – tvorac mobinga, a onaj jači, u Jarcu, Škorpionu i sl. – manje države potčinjavati strahom i silom svojoj vlasti i moći, taj gradi nuklearne centrale i izvozi tone oružja na dan, oduzima pokrajne, cepa države, jer lakše mu je da ih tako porazi. Pa agresivno i bez prezanja od ma koga vlast osvaja, porobljava slabije, ubija i krvave tragove ostavlja za sobom, jer toliko je vekova bio najverniji legionar, najodaniji vojnik, ratnik, on – general Maximus Decimus koji ništa drugo do ratovati ne zna, ali danas on Armanijevo odelo umesto uniforme oblači i u rat da pokori ceo svet kreće, al ni za kralja ni za otadžbinu, već za monopoliste – koji su njegovi gospodari današnjice.

A Sunce, što svoje kraljevstvo želi da širi, što svoju volju za moć hoće da nametne, što ne trpi poraze i ignorisanja već trijumfuje i to najviše kada mu se usprotive jer tada se u tiraniju najgoru pretvara, to Sunce kome je osmeh od uva do uva sa blistavo belim zubima već decenijama zaštitni znak, to Sunce koje se u realizmu ostvaruje, koje tašto svoj lik i ego slavi i na zgarištima gde je ostavilo milione beskućnika, to Sunce, Amerika, postaje vladar sveta sa svojim moćnicima koji kao da jedini pravo na život imaju, koji kao da jedini žele život strastan, afirmativan za sebe same, pa od Sunca zaslepljeni više ni ne vide ikoga do sebe jer sve se slilo u tu jednu vlast i sliva se i dalje dok se sve ne centralizuje potpuno, i dok jedan gospodar za ceo svet ne bude.

A gotovo je tragično kada pomislim u tom globalnom sagledavanju na običnog čoveka i njegovo Sunce u horoskopu koje hoće da svojom voljom život stvara i da nekakvu realnost za sebe stvori. I to čovekovo Sunce je nečega gladno i željno, i ono bi da se smeje od uva do uva, pa uverava čoveka da ambiciozan jeste, da je kupovinom stana, unapredjenjem, život svoj realizovao, tera ga da veruje da je slavan i na pozornicu ovog današnjeg sveta ga penje, u stolicu Trenutka istine, seli ga u kuću Velikog brata da i ono nekome sija i njega neko vidi i gleda. Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo ovoliko direktora i menadžera, ovoliko šefova i nekakvih nazovi ‘položaja’, što ambiciju bude, što glad za životom i snagu da se istraje u hijerarhiji donose, i sve bi to bilo gotovo afirmativno da iza svega ne leži jedna tragična istina koje nije ni svestan, da svim tim nahodjenjima, stremljenjima, zalaganjima, ambicijama, planovima, realizacijama – samo još zrno snage za životom i življenjem za sebe otima jer mu se drugačije ne bi ni živelo. Al’ teško je to i meni da vam napišem a kamoli da vam u lice kažem, da su sve te današnje ambicije veštački dopinzi da ostanete kol’ko tol’ko životni, jer kako drugačije kada ni države koje su nekada svaka bila po jedno Sunce sa svojim sistemom, uredjenjem, svojom centralnom vlasti što je bila Sunce – roditelj, otac jednog naroda – više ne postoje. Kako kada danas ni slavnih ljudi više nema, samo poznatih iz medija po dobru ili zlu, ali ne i slavnih, jedinstvenih, neponovljivih, što su onu originalnu simboliku Sunca – da primer daje drugima i u istoriju udje imali. Zato danas čovek kupuje svoju državu – stan, i posle tri dana iako konačno kralj, nezadovoljstvo oseća – kao da se ništa nije desilo, ili još i gore, depresivan zbog duga (kredita) postaje, i više rob nego gospodar.

A Mesec? Nekada porodica, miris kuhinje, kao dom što podseća na toplu ušuškanost materice, voljenost i pripadanje, kao saosećanje, duša i brižnost, hrana i pomilovanje, a danas grupisanje u gomilu, grupisanje u zajednicu, majka Evropska Unija, koja naredbe vlasti Sunca sluša, to su danas sve teretane i raznorazni centri u koje ljudi odlaze da bi se socijalizovali jer porodice zdrave nema a samaca je sve više, to su Facebook i druga slična realna ili virtuelna socio-community mesta u kojima nam se čini da nas prihvata neko, da nas voli, da nas očekuje ili da nas treba. To je takodje i svako ko sam sebi dete i roditelj postaje, o sebi brine, sebe neguje i hrani, sebe sažaljeva i sebi oprašta, sebe teši i sam sebe uspavljuje, to je danas naš slab otpor kada smo negde potrebni i razlog zašto uprkos hiljadu razloga ne napuštamo poslodavce koji nas koriste jer kako posle da negde postanemo dovoljno potrebni, kako da se posle neko dovoljno jako veže za nas. Medjutim, nešto mnogo tragičnije se dogodilo u ovoj deformaciji Meseca…

Mesec, koji je globalno duša pesnika, umetnika, reditelja, svih onih koji iz mašte crpe sa izvora ideje za svoja dela, danas upravo filmovima, pesmama, umetničkim delima, slikama, skulpturama prikazuje kapacitet današnjeg sveta u pogledu mašte, pa tu nema više zanosa, ljubavi, vatre u očima, niti drhtanja i groznice već ledena i često do gadjenja mučna galerija slika čeka vas na izložbama, u bioskopima samo bol i patnja Meseca, samo ono najjezivije čega se Mesec boji i od čega strepi – ratovi, brutalnost, bespomoćnost hrle. Pitala sam se, pa nemoguće, to jeste deformisan, iskrivljen Mesec koji je plod ove čovekove današnje mašte, ali ipak, nemoguće je Mesec iscrpeti jer ako je nešto prisutno u svim ljudima to je mašta, želja za zanosom, sanjarenja… gde su svi ti treni, divljenja zalascima sunca i mesečevoj svetlosti, gde je nestala romantika, ko je ukrao romantiku i shvatim! Danas su marketinške agencije te koje monopol nad Mesečevim kapacitetom mašte drže, kradu vam svaki sjaj u očima i plimu emocija duše, svakog trena kada sa zanosom i uzbudjeno gledate reklame i dok se divite kako je to neko smislio. Pogledajte oko sebe. Svi ti moderni oblici stolica u kojima sedite, sve te mirisne šare na vašem toalet papiru, vaš nagon da se u prehrambenim magnatskim mestima dok gurate ona najveća potrošačka kolica (koja su reper vaše gladi, ali ta glad ne ide iz stomaka već iz duše) zalepite za raznorazne proizvode, uglavnom nepotrebne i to samo zato što vas svojim oblicima, bojama, fontovima, mirisima, mame i zovu da ih u svoju kuću unesete -  to su kradljivci vaše mašte, to je razlog zašto se u Maksiju, Idei, Tempu, Veru lepo osećate, sigurno, dobro, srećno, duša oseća nekakav sklad – tamo je vaš Mesec umesto u kući, u toplom slatkom domu. A šta se dešava kada unesete sve to iz prodavnica u svoj dom? Pa baš ništa, kao u nekakvom apsurdnom crtanom filmu, sve do jednog gubi svoj trenutačni efekat koji je imao na onoj polici, i postaje još jedna hladna stavka vašeg hladnog doma. U vremenu u kome su domaćice kupovale običan toalet papir, i bez razmišljanja i tripa da je stvar prestiža da li imate Domestos ili Cif kupovale Vim, dok smo pisali i rukom a ne samo kucali na tastaturi, dok smo jedni kod drugih vidjali vrlo slične (a često i iste) komade nameštaja, mašta je bila naše blago, mi smo imali monopšol nad maštom, nad emocijama, nad osećanjima i bilo nam je u domu toplo.

Sada moramo da pravimo tu veštačku toplinu koja košta, da unosimo nekakve nove, moderne boje zidova, nekakve moderne oblike nameštaja, čeka nas Ikea širom otvorenih vrata, ali i pored svega – u duši je hladno, a mašte nema, dok na DVD-ju gledamo neki besomučan, težak film. Jer što je veća Njihova sigurnost, to je zbog Meseca baš veći naš strah. Što je više sreće po prodavnicama, na bilbordima, to je više bola u intimnom životu svakog od nas. I onda, dodjete i pitate: kada ću se zaljubiti? Možda vam se odgovor i sam nameće, jer “za ljubav, treba imat dušu”.

A Mesec kao ‘bliskost’, danas u fejsbuku živi, gde imate neke ljude koje ni ne poznajete, i za koje vas je, ruku na srce – baš i briga. A onih nekoliko, koji su vam stvarno prijatelji – šta znate o njima? Koju boju vole? Koja im je omiljena pesma? Šta vaša devojka, žena sanja? Ok je što ćete se pojaviti na vratima sa kesom iz Manga i izmamiti joj osmeh, ali šta ona sanja? I ne mogu a da ne dotaknem Neptuna. Svu tu vojsku new age foliranata, prevaranata, što preko raznih mondenskih časopisa, cvetno dizajniranih sajtova, zovu i hipnotišu, svih tih do juče domaćica koje danas postaju nasmejane učiteljice života koje vam savetuju pozitivna razmišljanja, jogu i pilates, kao obaveznu literaturu “Alhemičara”, koje sa uzbudjenjem pričaju kako je “in” biti spiritualan, dok beskrajna praznina čami u svima njima podjednako jer kakvo je to doba u kom je najvažnije da, kako vam već savetuju: “mislite samo na sebe”. Gde je ono divno posvećenje drugima? Gde je onaj momenat kada će vas stvarno interesovati šta prijatelj (ako ga uopšte još imate) ima da vam ispriča, zar ćete i dalje na njegove probvleme klimati glavom i savetovati mu da meditira dok vam govori o svojoj egzistencijalnoj tragici? Nema agresivnije vojske trenutno na svetu od tih lažova što najpre sebe ubedjuju da im je dobro i da su srećni, a već ih vidim sve do jednog kako sledeće godine kada Jupiter u Ribe udje punu šaku sedativa piju i naravno, počnu da donose profit farmaceutskim kompanijama, a ako ne u lekove, onda u alkohol, a ako ne u alkohol onda u očaj i beznadje Riba. Jer, znate li šta  predstavljaju Ribe? To je maksimum ljubavi, to je voleti drugog kao sebe, to je posvetiti se drugome potpuno, to je biti srećan i zahvalan bogu na tome, i kako će sve te naše uglavnom ženice i metroseksualci biti srećni kada ih Jupiter suoči da je u ovoj agresivnoj sebičnosti koja ih legalno uči da treba da čuvaju sebe od drugih – kada shvate da su počele da se boje drugih ljudi, da su zaboravile na to šta znači biti stvarno voljen, kada se suoče da ih je neko pokupio samo zbog te Neptunove šminke, što su slatke i nasmejane ali eto, saznaće sledeće godine da on u stvari voli svim srcem neku drugu, kada Jupiter u Ribama samo ono što je iskreno do srži i posvećenjem ovijeno spašava a sve ostalo u zatvor očaja i beznadja stavlja.

photo: “Revistaquo” © Patricio Betteo
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

I zato će tada baš taj na oko dobar, plemanit lik neke žene koja je spiritualna i moderna napuniti besom i zavišću, svojom sopstvenom gorčinom, a i to samo da bi je spasio kada poptuno padne, no pre spasenja – pokajanje je neophodno. I nemojte mi reći kako ja nisam još došla do tog ‘nivoa spiritualnosti’ pa da zato ne razumem. Jer su vaš ego i iskoristili da vas ubede da ste retki koji razumeju, a u stvari samo vas programiraju, pa vi zajapureno idete sa joge na meditaciju a odatle na akupunkturu i putujete po svetu da vidite piramide i hramove dok u manastire još naše niste ušli, niti do Djavolje varoši, niti do Avale, učite mantre dok zaboravljate što bi Mika Antić rekao, “pra-govor” ljubavi. I dok vi tako šetate po planeti, oni stvarno srećni imaju porodice, imaju ljubavi… i oni stvarno imaju život. Zato će sledeće godine Jupiter iz Riba pokazati koliko ima stvarno ljubavi na ovom svetu, koliko je blagoslovenih i onih koji su uspeli da odole uniformisanju i lukavo čuvali i svoje Sunce, i svoj Mesec, i svog Marsa, koji će ljubav širiti rečima, dodirom, i biti srećni. Ali i koliko će biti onih drugih, koji će ekspanziju očaja, beznadja, apsoultne samoće i osećaja nesrećnosti u koju je čovek sebičlukom sebe zakovao predvoditi.

A kako da sačuvate svoje Sunce, Mesec, svoje carstvo planeta pa da vaš horoskop bude stvarno samo vaš? Pa da to Sunce ne bude vaš direktor i njegov uspeh, kao što će biti kod svih vas sa Sunce/Jupiterom u dobrom aspektu, sve su to vaši uspešni poslodavci koji na vama danas zaradjuju dok je vama ista plata, isti poziv, nema ambicije, jer nema sigurnosti, nema izvesne budućnosti za vas, pa dok oni planiraju, šire se, dok oni doživljavaju tu ekspanziju vi stojite. E pa tako što ćete u potpunu simboliku svog Sunca ući. U tom kraljevstvu vi budite kralj i tako ćete dnevno sebi novu snagu vraćati, vi ćete volju nametati svom životu, vi ćete odlučivati. Meni je Sunce u Strelcu u trećoj kući, i svaki put kada pišem ja sam kralj, reči su moj narod, i svaki put kada se objavim pisanjem, kada neko pročita ono što sam napisala – moje Sunce zdravo ostaje i meni pomaže. I onda i nije važno što nemam još uvek svoj stan, jer Sunce je moć da čovek realizuje svoj život – to je simbolika koju vam niko ne može oduzeti osim ako je sami ne prodate “za šaku dolara”. Pa vremenom i to moje Sunce meni realizam daje i moć da u realizmu opstanem ma kakav da je, ma koja godina da je, ma koja vlast da je… i to baš od Sunca da živim, od pisanja, reči, govora, ja kojoj je Sunce u trećoj, a tako i svako od vas budite sigurni da može. Samo nije lako realizovati Sunce u horoskopu gde se otišlo u potpuno drugom smeru, pa ponekad to zahteva od vas potpuno uvodjenje nečeg novog u vaš život. Ako vam je Sunce u devetoj kući ili u Strelcu, započnite recimo svaki dan sa nekim citatom, a ako je u Blizancima još ga i napamet naučite, bodrite vi svoju pamet, svoj blistavi um, a ne čekajte da vam neko drugi kaže da ste promućurni i inteligentni, vi Blizanci, već sami sebi to svakodnevno pokazujte. Pišite, koristite svoje ruke, one su te koje sprovode vaše kapacitete i realizuju ih, počnite da nešto sami pravite, da stvarate, i videćete koliko će sreće za vas tu biti. A Sunce u Ovnu – fizički rad mu dajte za početak, otkažite sve te ženice koje plaćate da vam peglaju i peru prozore, otkažite servisima automobila, pa bosi i u šorcu sa crevom u ruci vratite sebe sebi. Inače u destrukciju sopstvenog tela odlazite, u autodestrukciju i potpuno gubljenje smisla kada ciljeva nema, nije cilj samo popeti se na vrh neke piramide u firmi, jer to je vama sa Suncem u Ovnu gotovo i nemoguće ako se i fizički ne angažujete, ako ne pešačite, ne planinarite, ne radite i svojim roditeljima pre svega ne pomažete. Ako vam je sve borba za ostvarenje cilja da budete moćni i da ciljeve svojih kompanija ostvarujete, samo još jedna degeneracija se dešava koja će se videti na deci. Na svoj našoj deci…

"Jer ima tamo negde jedan grad, gdje kiše dane broje. Gdje niko više nije mlad, grad bez boje." (Letu štuke, Grad bez boje)

E vidite, deca su žrtve. Zaboravili ste šta je to bol, ljubav, skromnost, mir, šta je razumevanje pogledima i šta je imati vremena za porodicu? Deca će vas naučiti. Ali ne tako što će ona postati drugačija od vas pa samim tim i učitelji, već bolom. Boleće vas vaša rodjena deca. Jer ono što nijedno vreme ljudima neće oduzeti jesu bol i moć ljubavi. Samo znajte da što je manje ljubavi iskrene, vremena za ljubav, što je manje osećanja u vama, to sebi i svojima strašniji bol prizivate, jer samo još bol ljude oslobadja i ljubav radja. Pa evo recite mi vi, šta se dogodi kada vam prijatelj umre, šta se dogodi kada vam se dete razboli, šta se dogodi kada bez roditelja ostanete, šta se dogodi kada od troje dece svo troje zaborave na vas jer ste vi sem što ste ih rodili zaboravljali na njih prepuštajući ih školama, dadiljama… desi se bol. Desi se potpuni besmisao svega što ste verovali da je ispunjen i srećan život, jer se prečicama do ljubavi a ni duha ne može. Pogotovo ne tim instant prečicama koje vas molim i preklinjem, da im ne verujete. Verujte da je tri sata pomaganja u polju starima (ako ih imate) sa rakijicom u pauzi pod tremom i cvrkutom ptica pravo izbavljenje za vašu moć ljubavi i za vašu dušu, a ne tri sata joge i meditacije koja vas potpuno otudjuje od drugih, od dece, koju ako nemate tek tada nećete sigurno, jer ono što vi time pokazujete svemiru jeste “da umete biti sami sebi dovoljni”. Jel umete? reći će Svemir, “e pa dobro, onda budi večno – sam, ili sama!” Igrajte se sa tudjom decom kad god imate vremena za to, deca dok su mala ona još neiskvareno osećaju ljubav, javite se prijateljima koje ste zaboravili jer su ih zamenili danas vama slični. Da li se baš toliko svidjate sebi, da li baš toliko ne možete da odolite sopstvenom narcizmu pa i prijatelje samo slične sebi imate? Ma milion je tu stavki, ali ako ste shvatili poentu, znaćete i sami šta dalje. Ja znam da kod nas još nije sve izgubljeno. Kod nas još uvek potpuna otudjenost nije oblikovana, kao na zapadu gde svi postaju neprijatelji jedni drugima. I zato, samo još Saturn, samo još Saturn je taj koji nas vraća, vraća i vraća korenima, koji nam ne dozvoljava da se potpuno od sebe otudjimo, Saturn koji je od svih možda jedini stvarno sam sebi dovoljan ali koji bez ekstaze i osećanja u tu otudjenost odlazi samo zato što su mu laži ovog sveta i ovi današnji lažni ljudi gadni.

Zato i kada udje u znak Vage od kraja oktobra (mada će se u 2010. opet vratiti malo u Devicu, pa zapravo od jula 2010. on konačno i definitivno ulazi u Vagu), Saturn će nam donesti brakove širom sveta. Brakove država, brakove kompanija, brakove delegacija, pa i brakove medju ljudima. Ali za Ljubav, i dalje, i posle toga “treba imat’ dušu.” I zato, ne cvikaj generacijo!

Čovjek je danas sve prazniji u duši
i planetu zemlju polagano ruši
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Uz cvijeće mlado raste crna droga
i tko još tvrdi da ima Boga
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Ostaće nam samo te betonske ruke
i mrtva mora bez valova i luke
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Nebo je olovno, vjetar krešti
neki su već pobjegli u gudure
ti ne bježi, stani, stani
sjedi, jedi, sjedi, jedi

Ref.
Što te panika hvata
neće biti, neće biti
trećeg svjetskog rata

Gospoda lažu, spiker krešti
neki su zaglavili u psihozi
ti ne bježi, stani, stani
sjedi, jedi, sjedi, jedi

Ref.

Nećemo valjda biti mi
ta nesretna generacija
nad kojom ce se izvršiti
velika posljednja racija

(na ovom dugmencetu ispod možete ovaj tekst da prosledite dalje na vaš FB, umesto kvizova i aplikacija… naravno, samo ako vam se hoće.)

photo: “Blue Shade” © Przemyslaw
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Nastupajući vikend je markiran Mesecom i Venerom u Blizancima, pa dalje sve ono što već znamo: kvadrat sa Jupiterom, Uranom i Saturnom. Gužve, kolapsi u saobraćaju i komunikaciji, koje utiču na povećan broj nezgda na p…utevima gde može biti i dece (što zbog Blizanaca, što zbog Marsa u Lavu koji je već odradio u Kini (http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=51439) i juče u Bosni (http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=51432). Manijaci, lopovi, prevaranti će krstariti po gradu, možda će i neka veća pljačka, prevara osvanuti u novinama, ljudi će sve više izlaziti na ulice, demonstracije, štrajkovi, neredi, haosi.. Nemir je kolektivan, nemanje koncentracije, trošenje vremena na nebitno, jer kolektivno (Mesec) i psihičko (Mesec) sada pod pritiskom (kvadrat Saturn) doživljava eksploziju (kvarat Uran) bilo ako se tiče globalnih dešavanja, lokalnih, ili individualnih – kada prisustvo ‘bombe u grudima’ može postati neizdrživo. Mediji su na udaru, ali i provociraju, novinari i ljudi sa medija će osetiti prilično ova tri dana (do ponedeljka), ali će svakako biti vesti, informacija (Blizanci) koje će šokirati i uznemiriti (Uran) javnost (Mesec). Nisu baš neki dani za isterivanje pravde, bitne razgovore, jer teško je biti i ostati razuman i u miru, emocionalne potrebe (Mesec) kojih nismo ni svesni, govore iz nas i u stanju su da ni od čega naprave dramu, sa mogućim posledicama. Selidbe, promene mesta boravka, putovanja kraća, sklanjate se od nesigurnih instalacija (posebno na ulici, jer s neba može pasti i pljusak, ali i sve što pod pritiskom sada popušta (Saturn/Uran). Napravite nered slobodno u svom domu (Mesec), udjite u aspekt na kreativan način, i iz haosa posle redjajte i slažite šta gde pripada, šta je bitno a šta nije, razmestite stvari po kući ali ne petljajte sa strujom, osim ako vam ne crknu i ne pregore baš sada kućni aparati i tehnika. Pazite šta kome pričate jer iskrenost vapi iz nas sada, ali i potreba da manipulišemo informacijama koje nas mogu dovesti u komplikovane situacije nalik Zoni sumraka. Prvo razmislite da li može biti posledica, pa recite, uradite, završite što ste hteli. Izbegavajte komšiluk, ne svadjajte se sa komšijama, ni oko parking mesta. U virtuelnom svetu vodite računa i ne savetujem da lične podatke ostavljate ili neke privatne informacije o svom životu olako (ovo je generalni savet ali baš sada to može biti zloupotrebljeno).

Psihološki, ovo je pobuna zdravog razuma spram manipulacija, laži, pritisaka. Potreba pojeidnca da se oslobodi. Um današnjeg čoveka je zagadjen nebitnim poslovima, brigama koje su infiltrirane i uglavnom indoktrinisane iz okruženja i od samog društva. Zato pojedinac ima utisak da ludi, da gubi razum, u stvari razum se buni. On bi da pobegne ili da se pobuni. Da izadje iz svoje kože, da deaktivira tu bombu u grudima i užasan nemir i nervozu u stomaku (Mesec/Uran). Iščekivanje lošeg, osećaj ‘nešto će se desiti’ i iz straha prizivanje ili naslućivanje nadolazeće promene… mnogi će sada osetiti da se nešto promenilo u njima samima, da nisu isti. A baš onda kada je sve mirno i dobro, svi za stolom, svi na okupu, kada je situacija koja bi trebalo da simbolizuje harmoniju i ljubav, sreću i dobronamernost (Mesec) udara grom, pada bomba, izleće reč koja pravi potpuni preokret. Ovo je poraz razuma pred strahom i neizvesnom sutrašnjicom. Pobeda nemira. Ljudi – mi, sada prekrećemo život. Ovo su utoliko teži aspekti baš zato što je sada ljudima prepuštena slobodna volja, kao da se ono sudbinsko, božansko povuklo, ateizam je pobedio, nemanje vere, vladavina straha, i sada korake i reči biramo sami, bez onih božanskih struja koje su tu ponekad da nas zaštite i sačuvaju, da nas uspore i uspavaju kada je potrebno. Budni smo… možda i previše, a ne znamo šta s tim…
Nemam vremena za traženje adekvatne ilustracije uz tekst, spremam se uskoro krećem da napravim gužvu u saobraćaju, djaci sa poslednjeg kursa i ja idemo na ekskurziju na Rajac (Mesec u Blizancima – ekskurzija), zato malo muzike, koja u sebi sadrži elemente Urana i pobune…

photo: “Melomania” by Lonely Pierot

Uvek skrećem pažnju svojim djacima, čitaocima, ljubiteljima astrologije da se astrologija u stvari, najmanje uči iz knjiga. Ona je svuda oko nas, u životima drugih ljudi, u knjigama, u pesmama. A tu je, jer astrologija se ne uči – ona mora da se doživi. Bukvalno. I zato, pored starog teksta o Mesecu u Škorpionu (koji sam odabrala za temu potpuno subjektivno jer ga ja tu imam postavljenog), danas ću pokušati da vam Mesec u Škorpionu dočaram kroz pesme koje sam redom postavljala kao ilustraciju napisanog…

Temu otvara Sting, pesmom „Moon Over the Bourbon Street“.

„It was many years ago that I became what I am
I was trapped in this life like an innocent lamb
Now I can only show my face at noon
And you’ll only see me walking by the light of the moon
The brim of my hat hides the eye of a beast
I’ve the face of a sinner but the hands of a priest”

Duša, predstavljena Mesecom u Škorpionu kao da zaista nosi taj dualizam andjeoskog i demonskog, grešnika i sveca u sebi. Čovek ovde ne može istinu da sakrije od sebe, a istina je da zlo koje je iskusio, video, doživeo postoji kao maleno seme u njemu, pa uvek kada se čini da će početi da klija kreću najnezamislivije unutrašnje borbe čoveka sa samim sobom.

Grozničave borbe da se ostane čovek, da se bude – dobar, plemenit, čist, da se duša ‘ne proda djavolu’, da se mržnja ne zapati, da se zlo ne prenosi dalje. Da se zlo ubije i da se umre ako treba zajedno sa tim pobesnelim demonom koji vuče u opsesije, vodjene motivom pravde, osvete. Najčešće, uzroci se nalaze u Mesečevom periodu – u detinjstvu. Porodično nasilje, beznadje u porodici, depresivna atmosfera doma, tragika, rane smrti, roditelji alkoholičari… Mesec u Škorpionu od svih poroka najviše naginje alkoholu jer je alkoholizma već moralo postojati u porodici, što je samo  pokušaj da se ‘izgori duša’, pa za piće ovi ljudi pre biraju nešto žestoko, jako, razorno, vrelo – gotovo poput otrova, nego što će to biti pitka čaša vina koju više vole ljudi sa Mesecom u Ribama. Priču o detinjstvu sam predstavila odličnim muzičkim ilustracijama “Family Portrait” – Pink,

“Mama please stop cryin’
I can’t stand the sound
Your pain is painful and it’s
Tearing me down

I hear glasses breakin’
As I sit up in my bed
I told dad you didn’t mean
Those nasty things you said
You fight about money
‘Bout me and my brother
And this I come home to
This is my shelter

It ain’t easy, growin’ up in world war 3
Never known what love could be
You’ll see,
I don’t want love to destroy me
Like it has done my family.”

i po meni, jedna od najboljih Mesec u Škorpionu deskripcija, “Cleanin’ Out My Closet” (Eminem) gde je i sam naslov pesme svojevrsna astrosimbolika potrebe da se izbaci napolje sav taj bes nastao iz previše jakog bola za ljudsko biće. Bol ostavljenosti, odbačenosti, nevoljenosti, koji se nagomilao u dobu kada smo bili previše nejaki da se branimo za sebe i da se čuvamo od drugih oko nas:

“I’ll take you back to ‘73, I was a baby, maybe I was just a couple of months,
my faggot father must have had his pantie’s up in a bunch, cause he split,
I wonder if he even kissed me goodbye,
no I don’t on second thought, I just fuckin’ wished he would die..”

Bespomoćnost se uvek nalazi u tom semenu zla, mržnje, osvete, besa, sa kojim se čovek posle čitavog života muči. Kako oprostiti roditeljima, kako stvoriti dom, ili možda, odluka – da ako već nikada nismo imali taj pravi dom, tu srećnu porodicu sa puno podrške i razumevanja, onda kao kod Morrisseya (koji i ima Mesec u Škorpionu), prekinuti porodični lanac i da se na tome sva ta patnja, nasilje, beznadje završi. (“The End of Family Line”)

“Our family tree hacked into decline
And I’m spared the pain
Of ever saying
(“Goodbye”)

I’m the end of the line
The end of the family line…”

Ono što zaista jeste tragično kod ovog Meseca je što nije kriv. Mesec je inače previše ranjiv i blag da bi mogao izašta biti kriv u ma kom znaku da se nalazi, ali kod Meseca u Škorpionu kao da je osudjen na najgoru kaznu, da žudi za životom koji ne može da ostvari i da ima. Za toplim domom, srećnom porodicom, podrškom, voljenošću od onih koje on voli.  Gotovo da živi kao po kazni i prokeltstvu što se kasnije (u mladosti najčešće) odražava u brutalnom inatu, preziru, nekada agresiji mnogo jačoj nego što bi očekivali da je Mars pokaže, jer ovde duša krvari, a rane nikada, ali nikada potpuno ne zarastaju. To se sve još kasnije u zrelijim godinama najviše odražava na emotivne odnose u kojima se ide iz krajnosti u krajnost. Od posesivnosti i potrebe da se gladno i animalno hrli ka ljubavi, do najstrašnije hladnoće i samokažnjavanja ravnodušnošću i nemanjem osećanja ni za druge, ni za sebe samog. Kada je reč o ljubavi, oni kao da znaju da je drugačije neće nikada dobiti, osim ako je ne preotmu, ako se ne nametnu, ako je ne zgrabe maltene kandžama ljubavi, a kojima rukovodi reka neuslišenih želja i nedoživljenih a željenih dodira, pažnje, zagrljaja.

“All your hidden faces
Your seven veils unfold
Give me forbidden places
All your tales untold
Give me ever and always
Body and soul

Give me ever the years you wept inside when cold
All the sins and secrets never cried
All the dreams you kept and the tears you sold
Give me
Give me ever and always
Body and soul…” (Sisters of Mercy – “Body and Soul”)

Medjutim, iz čekanja na onog ili onu koja će ih zarobiti nežnošću i nepresušnim dokazivanjem ljubavi koja je jedini način da se suzbije duboko usadjena nesigurnost i nepoverenje, od intenzivne ljubavi obično se priča završava debaklom, rušenjem, najgorom ličnom destrukcijom u kojoj sada Mesec u Škorpionu odbacuje i po prvi put shvata (ili bar ima priliku da shvati) da ne ume da bude voljen kao ni da voli drugačije nego kroz bol, izdaju, napuštanja, rastanke, čežnje, nemire, žudnje…

“But I never said I would stay to the end so
I leave you with babies and hoping for frequency
I leave you with photographs pictures of trickery
stains on the carpet and stains on the scenery
songs about happiness murmured in dreams
when we both us knew how the ending would
be…” (The Cure – “Disintegration”)

Kada takvo iskustvo počne da se ponavlja, što je često slučaj, osoba otvrdne, ohladi se za sve normalne odnose, koji bi eventualno mogli i da imaju taj happy end. Kada dodje do takvih veza, standardnih, normalnih, takvi odnosi je čine ravnodušnom, nezainteresovanom previše, sem malo nežnosti na početku i sentimenata koji jako brzo presahnu.

“You see the trouble with me
I’ve got a head full of fuck
I’m a basket case
I don’t think I can love, love, love

A heart so deep
I drown in it
And as it breaks
I swim through cracks
And leave with words
I can’t take back

You see the trouble with you
There’s no trouble with you
So when you say that you love me
That stops me loving you…”

(Robbie Williams – “The Trouble With Me”)

Jer, duša uvek ovde traži pakao, pa samo od individue, njenog duha, intelekta, razuma, potreba, zavisi da li će izbarati da ostane sama bez želja (“The Thrill Is Gone” – BB King),

da li će napraviti kompromis i umreti u vezi koja nema ni strasti ni želje, nesvesna da što duže ostaje u tom mraku zombijevskog života bez čežnje i ljubavi sve više priziva da joj se u liku neke osobe ponovo otvore vrata ka željama, strastima kada će osetiti da je ‘vraćena u život’  (Evanescence – “Bring Me to Life”),

“(Wake me up)
Wake me up inside
(I can’t wake up)
Wake me up inside
(Save me)
call my name and save me from the dark
(Wake me up)
bid my blood to run
(I can’t wake up)
before I come undone
(Save me)
save me from the nothing I’ve become.”

ili će živeti te krajnosti čekajući da se desi čudo,

“Waiting for the miracle
There’s nothing left to do
I haven’t been this happy
since the end of World War II…” (“Waiting for the Miracle” – Leonard Cohen).

Mesec u Škorpionu je astrosimbolički prikaz svih onih koji su na marginama društva, već etiketirani kao odbačeni, a koji ne zaboravimo – nisu krivi. Život je bio surov prema njima, pa u zavisnosti od intenziteta i drame koja je izazvala traumu, zavisi kakav će biti epilog. Nekada se uporno biraju pogrešni partneri koji će dušu ostaviti raskrvavljenu i u ožiljcima (“Don’t Cry for Louie” – Vaya Con Dios);

“When she saw me crying
She said I had no heart
When my heart was bleeding
She turned around and laughed.”

nekada se rano osoba otisne u kriminal, agresiju, ili borbu za svoju pravdu i ličnu osvetu. Sublimacija se održava tako što svoju bespomoćnost pretvara u najjaču snagu i počinje da brani slabije, da se bori za pravdu, često precenjujući sopstvenu mogućnost i završi na ulici, kao vodja masa jer su vrlo harizmatični, drugi u njemu prepoznaju hrabrost i usmeren bes ka konkretnom cilju (Beogradski sindikat – “Istina Srbije”),

a u kontekstu žena, to su sve prostitutke na svetu, sve one koje nude ljubav koju nikada nisu dovoljno dobile

“Sister of night
With the loneliest eyes
Tell yourself it’s alright
He’ll make such a perfect prize
But the cold light of day
Will give the game away…”
(Depeche Mode – “Sister of Night”)

Neretko da bi se došlo do sreće, ovde se prethodno čovek mora naći u talogu beznadja, sam i skučen, melanholičan po prirodi, ali baš onda kada suze krenu, kada se duša razbije, uvek negde na kraju zaiskri ljubav. Oseti se  puna snaga emocija koje on još uvek ima u sebi da daje. Kada bi bar mogao samo da volim i da nikada ništa ne očekujem, nekada će pomisltii za sebe, znajući da već sa prvim jakim strastima dolaze i očekivanja, zebnje, strepnje, mučenja, slatka mučenja koje vremenom on rado prihvata pa im se i raduje.. ipak je bolje sve ovo što mi se dešava nego ništa. Nesrećno-srećan, to je otprilike klasičan background duše, unutrašnjeg stanja ovih osoba. Nikada previše srećne, a kada pomsilite da su tužni, usamljeni i bezvoljni, depresivni, samo ih pustite i uskoro ćete videti Feniksov primer preobražaja te tragične sentimentalnosti, kao da samo još u patnji, u sladostrasnom prepuštanju tugi i samoći leži izvor nepresušne njihove ljubavi i radosti… (Stereophonics – “Maybe Tomorrow”)

“So maybe tomorrow I’ll find my way home…”

UPDATE: Od gore navedenih muzičara, Mesec u Škorpionu imaju: Robbie Williams, Morrissey, Kelly Jones (pevač benda “Stereophonics”), Dani Klein (pevačica “Vaya Con Dios”).
Kada sam pisala tekst o tome nisam razmišljala, pa mi je utoliko zanimljivije ‘prepoznavanje’.

Još neki ljudi is sveta muzike sa Mesecom u Škorpionu:

Najpre, oni koji pesmama upiru prst u oko sistemu, društvu, primer kako se prezir, bes i agresija sublimiraju u borbu za prava bespomoćnih, diskriminisanih: Bono Vox,Tracy Chapman, Bob Marley, i svi reperi i hejteri sa Mesecom ovde postavljenim kao što je ima Snoop Doggy Dog.

Mesec u Škorpionu je večiti ‘bluz’, pa ga mnogi bluzeri ovde imaju: Eric Clapton, Eric Burdon (“House of the Rising Sun” bi se bez problema mogla naći na listi.. Eric Burdon bio je pevač Animalsa)

RIP: Ian Curtis (pevač benda “Joy Division”, izvršio samoubistvo), Falco (nastradao u saobraćajnoj nesreći),  Michael Hutchence (pevač benda “Inxs”, izvršio samoubistvo),  Bon Scott (prvi pevač AC/DC, ugušio se od alkohola)

Dalje, još su tu: Bjork, David Brubeck, Miles Davis, Crissie Hynde,Alanis Morissete, Ennio Morricone,Kim Wilde

i oni, čiji su životi bili apsolutni primer Meseca u Škorpionu koga su i sami imali:  Isidora Dancan, Phil Collins i Johnny Cash (obavezno pogledati, ako niste, video za pesmu Hurt)

I hurt myself today
to see if I still feel
I focus on the pain
the only thing that’s real
the needle tears a hole
the old familiar sting
try to kill it all away
but I remember everything
what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

I wear this crown of thorns
upon my liar’s chair
full of broken thoughts
I cannot repair
beneath the stains of time
the feelings disappear
you are someone else
I am still right here

what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

if I could start again
a million miles away
I would keep myself
I would find a way

image: (scena iz filma/movie scene) © “Dorian Gray”

Pročulo se. Danas je pun Mesec. Zapravo, znate i sami da jednom mesečno imamo pun Mesec na nebu, ali ako astrolozi na vreme dignu mase na noge, onda se ta – u neku ruku – standardna pojava, doživi na nesvakidašnji način!

Mesec i ljudsko ponašanje (human behaviour) su u uskoj vezi. Nesvesno, potisnuto, sva sećanja, kolektivna, masovna inspiracija, uticaji, uvek se vezuju za Mesec. Medjutim, kada je Mesec pun, tada su zapravo Sunce i Mesec u oprečnom aspektu opozicije. Na jednoj strani su u simbolici Meseca: emocije, saosećanje, briga, pažnja, masovno, kolektivno, lirsko, nežno, skriveno, intimno, motivi, lične potrebe, ljubav, a na drugoj u simbolici Sunca – volja, tiranija, vlast, ego, slava, autoritet, vidljivo/javno, individualno, svesno, jasno, realno. Njih je nemoguće pomiriti, izbalansirati, i sve teorije i zagovarači istih koji pričaju kako ih eto baš sada treba dovesti u ravnotežu – u stvari nisu realno promislili da li je tako nešto uopšte moguće?
Jer, nije! Ovo je zato pre priča o večnom antagonizmu izmedju majke i oca, žene i muškarca, ljubavi i sujete, volje i pasivnosti, dana i noći, a na kraju, sunca i meseca.
I tako treba da ostane, ako se ja pitam…

Zato je uvek pozicija punog Meseca, odnosno opozicije Meseca i Sunca – vreme kada ćemo jasno videti sve te različitosti u nama samima, sukob volje i prepuštanja pasivnosti, konflikt razuma i srca, antagonizam, jedan surovi i večiti antagonizam izmedju potrebe da se damo drugima, svima, da poklonimo celoga sebe dušom i sa puno ljubavi i sa druge strane potrebe, da samo sebe gledamo, slavimo i uzdižemo. Pa malodušnost kao prva osobina, uvek izadje na videlo! Da, svi ćemo ovih dana biti malo malodušni, malo sujetni, sebični, lako povredivi, ranjivi iz svojih najvećih kompleksa i slabosti.

Mislimo li samo na sebe? A i kada dajemo i činimo, ne radimo li to opet, zbog sebe samih?

A ako govorimo o ljubavi, nije li ljubav koju želimo da damo ili dobijemo, odraz našeg ega i potrebe za obožavanjem, kao što svetlost sunčeva zabljeskuje Mesec pa nam se kao Zemljanima čini eto, da i Mesec sija punim sjajem! No ne zaboravimo, da mu Sunce taj sjaj dade i da svo to naše tugovanje, voljenje, predavanje drugom ili drugima, nije ništa drugo do onaj delić Sunčeve volje što nameće svetu sebe, sujetno želeći da zauvek ostane nezamenjivo! I majka se hvali svojim detetom, i majka svoje mesto u njegovom životu ne da, iako je baš majčinska ljubav primer te bezuslovne ljubavi, ipak, budimo realni, postoji li uopšte bezuslovna ljubav?

I ako priznamo sebi sve to, možda nam postane jasno da je vreme punog Meseca, samo vreme naših slabosti, lažnih nadanja koje će sada Sunce svojim jasnim, realnim stavom i čvrstom, neumoljivom voljom dovesti u pitanje, pokazati sve iluzije, zabraniti kao najsurovijim dekretom da lažemo sebe i dalje! Zato smo ranjivi, zato što osećamo negde duboko u sebi, na nekom tajnom, nama uglavnom nedostupnom, skrivenom mestu, osećamo da nismo toliko i dovoljno jaki. Pa baš sada ćemo se iz sata u sat menjati, menjaćemo raspoloženja, i videti čitavu paletu, jedan nesvakidašnji prizor svetova koji u nama žive.

Kao da svemir sada postoje ‘master of puppets’, pa na marionete ličimo, jer volja Sunca sada je utopljena u emociju Meseca, a nežnost i briga i saosećanje i ljubav Meseca sada bivaju sprženi voljom ega i sujetom bića da primećeno i slavljeno bude.

Ovo je zato slika kralja, što suvereno vlada ali mu se sada suza sliva iz oka, no ne žali on vas – već sebe. Samosažaljenje, druga bitna stvar nakon malodušnosti koja nas prati za vreme punog Meseca.

A danas, Mesec je pun u znaku Ovna, preko puta smeška se Sunce u Vagi. Na oko, nije loše, fina neka slika reći će te, ako ne pogledate gde se nalaze dispozitori ovog današnjeg fenomena. Vladar Meseca u Ovnu je Mars koji se sada nalazi u Škorpionu, baš kao i Venera (u Škorpionu što je), koja vlada Suncem. Pa sve ono što je puno strasti, energije i optimizma ili sentimenata, u stvari drama postaje, noćna mora jer niske ljudske osobine sada ambiciju imaju da se probude i ožive. Zaslepljujuće strasti, osveta, ljubomora, izdaja… silovanja, napadi, nasilje, uvrede, a aspekt je utoliko loš što onaj koji napada nije daleko od svoje žrtve, jer je mora sresti, pošto su Mars i Venera jedno do drugoga.
I zato će i misli vaše, ukoliko mračne budu i opsednute, prizvati ono što vam se po glavi mota već danima, a liči na škorpionski scenario kraja, smrti, završetka, nepravde, izdaje, prevare, manipulacije, iskorišćavanja. Ili ćete biti malo pametniji, pa ćete misli u pozitivnom smeru upraviti, ali ne new age smeru, molim vas, bez tibetanskih citata i slatkorečivih poruka, već probudite ono ljudsko što bez knjiga i slova zna da oceni šta je ispravno a šta nije. Budite sudija samome sebi sada a ne drugima, i misli usmerite na sebe – pa sebe hirurškim nožem Marsa secirajte i kidajte dok sve zlo, crno, nisko, podlo iz sebe ne izvučete i ne odbacite. A taj potez, kao i sve u Škorpionu mora biti žestok, nagao, ali i kratkotrajan, kao trenutak ili bljesak, kao i smrt što potpuno bezbolno dodje u trenu, a agonija samog umiranja u stvari patnju predstavlja. Zato birajte da ne umirete emotivno, vitalno, mentalno, već ovog trenutka se okrenite ispravnosti poput andjela zaštite, a ne demona osvete!

Jake su ovo sile koje se u nama sada kovitlaju, pa jedan u nama kaže “Oprosti!” (princip Meseca) a drugi “Osudi!” princip Sunca. I nema izmirenja izmedju Sunca i Meseca baš kao ni izmedju Venere i Marsa koji ih zastupaju na sceni realnosti i našeg života sad, pa kako je kroz sve ove principe opisan praiskonski odnos polova, sigurno da će se žene i muški svet sada boriti u ratu ljubavi, sa puno strasti ali i kajanja, sa puno grehova ali i mučenja/trpljenja, sa puno ljubomore, osvete ali i odustajanja, praštanja. Mladi, prikazani Ovnom, gde je Mesec, mogu lako srljati sada u nepoznato koje ih dalje vodi ka poroku ili iskustvu koje je za njih novo, al’ prožeto jezom straha od nepoznatog, pa baš mladi mogu sebe u životne opasnosti dovoditi, svuda gde opasnost postoji, porok kakav gde im se nudi, mladi sada instinktivno (jer su prikazani Mesecom u Ovnu) u sukob sa zakonom, javnosti, i svim autoritetima, roditeljima naravno (prikazanim Suncem) dolaze, pa će mnogi baš sad pobeći od kuće, prvi put se napiti i završiti na urgentnom, doživeti ili učiniti nekakvo nasilje. A stariji, željni trijumfa i pobede, željni moći – baš toj volji se predaju, da moć imaju, ali sada, nad slabijima od sebe, pa su ovo dani kada će vas šefovi najviše maltretirati jer ste ‘ispod njih’, kada će vas i lekari i policajci, carinici legitimisati i proveravati do iznemoglosti jer im se može, prelazeći granice nromalnog i očekivanog pošto ih Mars u Škorpionu vuče da osete moć nad drugim bićem. Ovo je vreme kada smo svi na neki način surovi, željni osvete i pobede – pa ako to sebi što pre priznate i tačno detektujete sa kim biste se to ovog časa najradije potukli, koga prebili, osvetili mu se, detektujte to zrno zla, i sve ove dane ga nosite u srcu da vas podseća da to ne uradite! Jer budete li rekli, kako vam se niko nije zamerio, i nikome ništa ne zamerate, znajte da to tek ide iz vaše potrebe sujetne da dobri budete i takvi vidjeni ostanete, pa baš zato, ne želeći da svoje zrno zla na videlo iznesete, ono će vas šokirati, zateći, jer instinktivno ćete sebe dovesti u situaciju onda da baš vi nad nekim zli budete, ili da od nekog zlo istrpite!

Ovo su dani kada u istom trenutku volimo i mrzimo život. A i sebe.

I taman da završim, al’ pade mi na pamet, da je ovo i slika Dorijana Greja, koji želi večnu mladost (Mesec u Ovnu) i lepotu, status (Sunce u Vagi) pa se na kraju pretvara u nakazu – što je otelotvorenje jedne unutrašnje slike duše. Dorijanove, ili naše, isto je… zato lečite odmah svoje rane i budite ispravni, jer i Ovan i Vaga traže pravdu i ispravnost, a ne osvetu i još veće zlo, na koje ih dispozitori Venera i Mars postavljeni u Škorpionu silno vuku.

UPDATE: iako ne volim to kada nakon objavljivanja doradjujem tekstove, pregled najnovijih domaćih vesti me je naterao da se ponovo vratim na post i samo ću vam izneti naslove, a vi nakon teksta koji sam napisala i ovoga što sledi, povezujte i zaključite sami pre nego što odmahnete rukom, pre nego što mi kažete da sam opet ‘mračna’, da su mi tekstovi preteći.. nije li nam takva svakodnevnica? Jedino što nam ostaje je da sebe od zla sada čuvamo, i to je to.. neko je u komentarima pitao kako se uzdiže na više nivoe i štiti od toga.. ja se u to ne razumem. Viši nivoi? Problem tih novokomponovanih filozofija i jeste što teraju čoveka da teži višem, uzvišenijem zapravo, bez gledanja u patos, u bezdan, u majdan, ambis koji vapi u nama. Ma nećete doći ni do kakvih visina ako svoj ambis niste videli nikada, i zato nema te ideje, filozofije Novog doba koja donosi mir, ljubav i sreću  -ako ćete je samo u sebi i samo za sebe nalaziti bez da vidite druge, jer ćete tako sasvim sigurno izgubiti svoj Mesec, ono saosećajno, najnežnije i najbrižnije u nama što još uvek sa drugima saoseća, sebe u drugima nalazi. Samo preko Meseca se dolazi do istine i boljeg, višeg čoveka Novog doba… dakle, aktuelni (današnji) naslovi:

Troje ranjenih u pucnjavi u Nišu

Radnici dve firme u Čačku obustavili danas rad (Mesec u Ovnu su i radnici – Ovan predstavlja radnički svet, udarnički… a vladar njihov sad je Mars koji hoće pravdu, osvetu, ili će ponovo autodestruktivno da odseče sebi još neki prst?)

Izboden ispred Palate pravde (možda najbolji primer, u pitanju je osveta, i susret o kome sam pisala gde se sreću žena i muškarac, neminovno, u ovom slučaju: zločinac i žrtva)

Doktor uvrtao uši pacijentkinji (nisam verovala kad sam ovo videla, ali to je ta moć nad drugima… ‘može mu se, jer ona od njega zavisi’?)

Mladić izboden nožen na Hipodromu

Momak i devojka, poput Boni i Klajd, opljačkali danas banku u Beogradu (kao naslikani: Venera i Mars u Škorpionu su njih dvoje… )

i za mene, najjezivija:

Radnici u Vrbasu prete skokom sa krova (opet, Mesec u Ovnu su radnici, vladar je Mars koji je sada u Škorpionu i ako ste pročitali tekst koji sam napisala i ovaj kao i onaj o Marsu u Škorpiji, onda znate da je to borba sa apsurdom i besmislom, pa ako je neko spreman da ovako nešto i uradi, onda to jeste baš ovaj Mars koji umirući i ginući zajedno sa sobom i zlo ubija)

……

Zato pre nego ostavite komentar kako zlo ne živi u svakome, kako ste vi dobri i kako je ovo previše dramatično, pre nego što kažete “šta zračiš-to privlačiš” prekrstite se i zahvalite bogu što vas je zla poštedeo, jer niko se nije rodio da bi u jezivom životu živeo. Zahvalite se tim precima što su vam ostavili nešto dobrote, samilosti, što su vas poštedeli, ali se ne opuštajte, jer zlo postoji. Ratovi postoje, smrti postoje. Stradanja nevinih… Samo zlo indukuje zlo, baš kao i dobro što indukuje dobro, a da li smo kadri da baš uvek na zlo vratimo dobrim? Ne zavaravajte se, već upoznajte svoje “s one strane dobra i zla”…

free download:

Mesečevi čvorovi nisu planete. Oni realno ni ne postoje na nebu kao sva ostala nebeska tela, pa ipak, imaju izuzetan uticaj na naše horoskope i živote. Reč je zapravo o dve fiktivne tačke u kojima se seku putanja Meseca oko Zemlje i putanja Sunca, ekliptika. Tako imamo dva mesečeva čvora, Severni  i Južni, koji su još poznatiji pod imenima Rahu (glava Zmaja) i Ketu (rep Zmaja).

Ove nazive čvorovi su dobili po vedskom mitu u kome Zmaj krade za sebe od bogova eliksir besmrtnosti da bi potom bio uhvaćen i kažnjen od samog Tvorca koji ga je rasekao na dvoje. Ali kako je stekao besmrtnost, Zmaj ne umire, već njegova glava i rep nastavljaju da žive odvojeno, svako za sebe. Mit još kaže, da bi se osvetili Tvorcu i kosmosu, Rahu i Ketu (glava i rep zmaja) su se zakleli da će pratiti Sunce i Mesec i da će ih pojesti – što se zaista i dešava u vreme eklipsi.[1]

Njihova interpretacija u zapadnoj astrologiji se nijansirano razlikuje od autora do autora, dok je istočna astrologija i pre svega djotiš[2] vrlo odlučna u tome da Rahu i Ketu imaju rang planeta[3] dok se njihovo osnovno manifestovanje vezuje za karmu i darmu. Po istočnim učiteljima, Rahu, Severni čvor je put na koji tek treba da kročimo u ovom životu i postanemo nešto bolje, smislenije, vodjeni lekcijama i onim što smo sa sobom u ovaj život dopremili iz prošlih inkarnacija, a šta je to pokazaće upravo Južni čvor, odnosno Ketu.  Te ako analizi horoskopa priđemo isključivo sa aspekta duhovnosti, indijska astrologija će mnogo bolje nego zapadna ukazati na zadatke koje treba tek da savladamo i veštine, znanja ali i greške (grehove) koje smo ‘napravili’ u prethodnim životima, poslove koje nismo završili i koji nam sada mogu samo predstavljati teret.

Ali ako horoskop posmatramo u ambijentu zapadnog sveta, koju karakteriše užurbana atmosfera svakodnevnice savremenog života, kao i konstantna borba sa egom gde treba biti pravi umetnik života i balansirati vešto na konopcu izmedju materijalnog i duhovnog pri čemu oba imaju podjednaku važnost, tada će zapadno tumačenje dati bolji uvid u situaciju.

U svojoj astrološkoj praksi uverila sam se da su čvorovi često osnovna tema, srž horoskopa i da njihovo pravilno tumačenje u stvari predstavlja osnovnu šemu rada na sebi, i to ovako:

Južni čvor (Ketu) predstavlja našu ranu adaptaciju na uslove u kojima smo odrasli. Takodje prikazuje sve ono što smo u najranijim danima života stekli kao usvojeno ponašanje i od čega se teško odvajamo – bez obzira da li je ono dobro za nas ili nije. Pa recimo, Južni čvor u Ovnu nas je bukvalno dresirao da sve radimo sami, da nemamo poverenja u druge, pa prema svetu pokazujemo često lice onoga koji sve može sam, koji je nestrpljiv, bezobziran često i bez znanja o sintezi, asocijaciji i kooperativnosti. Takođe, ova pozicija daje mnogo započetih a nezavršenih poslova, kao i nagle prekide, bežanja u novo uvek kada se na putu pojavi problem, bilo da je reč o ljubavi, poslu ili odnosima. Kako je naspram njega Severni čvor u Vagi, kao svetlo ka kome idemo, kao lekcija koju tek treba da savladamo, prirodno će nam se dešavati da ponekad budemo obasjani spoznajom da može i drugačije, pa preko noći postajemo otvoreni za saradnju ili tolerantni. Međutim ako se taj proces premošćavanja razlika odvija bez svesnog rada na sebi već stihijski, nesvesno usled okolnosti, onda najviše ličimo na likove iz crtanih filmova koji ne gledajući gde hodaju pravo sa litice zaneseni i u žurbi ni ne vide da su već nekoliko metara u brisanom prostoru bez tla pod nogama, i kada to shvate u nastupu panike lete na dno. A u stvari, samo letimo nazad ka Južnom čvoru, gde kakvi god da smo, i kako god da nam je, poznato nam je! I tu nema panike, nema straha, ni neisgurnosti. Ali ostati zauvek u ambijentu Južnog čvora takodje nije opcija, jer onda ne rastemo, već sebe osuđujemo da sa jedne obale posmatramo život na drugoj strani reke, ne usudjujući se da je ikada preplivamo.

Pa se logično postavlja pitanje, kako do Severnog čvora?

Severni čvor je srž naših talenata, znanja i veština koje takodje posedujemo ali koje nismo isksutveno razvili. Dakle možemo ih vrlo rano i uspešno prepoznati kod sebe, kao na primer dar za medicinu, dar pisanja, dar isceljivanja, dar za glumu i tako dalje, ali se ne usudjujemo da ih u praktičnom smislu objavimo i sebe svetu prikažemo takvima. Koliko je samo talentovanih glumaca, balerina, sportista kod rođenih 1980. ili 1962. godine, a koji će dugo imati strah od javnih nastupa, strah od poraza, javnih blamova, ili od toga da neće zadovoljiti kriterijume publike ili očeva (simbolika Lava u kome se ovih godina nalazio Severni čvor). Zbog toga je vrlo utešno, što nas na vrline Severnog čvora uglavnom kroz život upućuju drugi ljudi. Oni koji prepoznaju to najbolje u nama, što žudi za podrškom, ohrabrenjem i verom. A to su naši učitelji, prijatelji, ljudi koji nas stalno podsećaju na to ko smo. Svemir je naklonjen svima podjednako, pa se Severni čvor u životu svakoga od nas objavljuje bukvalno kao srećna prilika koja se ukazuje više od jednog puta da stanemo na pozornicu koja nas dugo čeka, da skupimo hrabrost i pokušamo da odigramo za nas potpuno novu ulogu, nepoznatu i nesigurnu ali koja jeste put do naših vrhunskih potencijala i spoznaje ko sve možemo da budemo. Istina je da ćemo takve srećne prilike uvek nazvati slučajnostima, ne shvatajući da su one u stvari kosmički poredak i deo plana za razvitak onog najboljeg u nama. Recimo, koleginica koja ode na trudničko a šef vas postavi da radite njen posao za koji ste zapravo, oduvek bili stvoreni. Ili, brat vas prijavi za učešće na kvizu za koji se nikada iz nesigurnosti ne biste prijavili i vi preko noći postanete i medijski poznati ali i bogatiji. Koliko je samo asistenata koji bolje objašnjavaju materiju od profesora, bolničkih sestara instrumentarki u operacionim salama koje se nisu usudile da postanu hirurzi ali izvrsno poznaju anatomiju i tako dalje. Takvih slučajeva generalno ima bezbroj i baš zato svi do jednog ćemo vrlo uspešno glačati već utemeljene principe Južnog čvora, po njegovim osobinama birati za sebe profesije, ušuškavati se u privid sigurnosti koja ne mora uvek  biti afirmativna, ali je na jedan psihološki način sigurna, dok će samo neki preći i na drugu stranu mostića, preseći pupčanu vrpcu sa poznatim modelima prošlosti i postati novo biće, koje se usudilo da pronađe satisfakciju za svoju inteligenciju ili talenat i evoluira.

U osamnaestoj i devetnaestoj godini, čvorovi se vraćaju u svoj natalni položaj i to su godine kada se prvi put dešava izazov – usuditi se i preći preko, promeniti kurs života ili ostati na sigurnoj obali. Iako su to godine rane mladosti, nesumnjivo tada svako od nas dolazi u situaciju ili sreće osobu koja mu može promeniti život navodeći ga na put kojim bi trebalo dalje da ide. Sledeća šansa je u trideset šestoj i trideset sedmoj godini života i mnogi tek ovu drugu šansu iskoriste za preokret.

Za kraj bih samo naglasila da je od nedavno Severni čvor u Strelcu, Južni u Blizancima – što je povratak čvorova za rođene:

april 1955 – oktobar 1956

oktobar 1973 – jul 1975

avgust 1992 – februar 1994

[2] Indijska astrologija

[3] Đotiš radi sa devet planeta: Sunce, Mesec, Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Rahu i Ketu

free download: ……………………..Još tekstova iz SENSE:

free download:

U prethodnom broju smo načeli priču o Mesečevim čvorovima i njihovom uticaju na naše životne izbore. Rekli smo da je Južni čvor – platforma sa koje krećemo na putovanje nesigurni i uplašeni od novog i koja će nas nebrojeno puta mamiti da joj se vratimo. Jer, čak i ono što nam ne prija se na toj platformi toliko često ponavlja da postaje više nego poznato i liči na sigurnost. Sa druge strane, Severni čvor je odredište koje konkretizuje u realnom životu naše sposobnosti i talente, tražeći zauzvrat da poverujemo da možemo, da smo dovoljno dobri, vredni, zaslužni. Zbog toga je put od Južnog ka Severnom čvoru kao konopac razapet izmedju strahova i mogućnosti.

Severni čvor u Ovnu / Južni čvor u Vagi

(26. 1. 1949 – 26. 7. 1950; 20. 8. 1967. – 19. 4. 1969; 7. 4. 1986. – 2. 12. 1987; 27. 12. 2004. – 22. 6. 2006;)

Ova kombinacija naglašava da je osoba rano u detinjstvu stekla uvid u to kakva su ponašanja poželjna od strane drugih, roditelja, javnosti, a pogotovo emotivnih partnera – zbog čega lako ispunjava potrebe drugih. Izraženu čulnost koristi da oseti tudje potrebe čak i kada one nisu eksplicitno naglašene zbog čega je ovo dobra pozicija za sve koji u profesiji nastoje da se dodvore ili zavedu (politika, mediji, umetnost i sl). Medjutim, težina Severnog čvora u Ovnu daje zadatak ovim ljudima da rade na svojoj samouverenosti i samopouzdanju, budući da su dugo sliku o sebi gradili isključivo prema mišljenju drugih. Oni u sebi nose skrivenog lidera, osobu koja se u jednom momentu treba izopštiti iz mase i preuzeti na sebe odgovornost izbora ličnih odluka – bez usaglašavanja sa drugima. Imati jasnu predstavu o tome šta se želi je preduslov gradjenju jasnih stavova koji će ličnost ohrabriti za izbore u kojima možda nekad i neće imati podršku ali koji će baš zato biti njena lična pobeda nad sobom.

Severni čvor u Biku / Južni čvor u Škorpionu

(3. 8. 1947. – 26. 1. 1949; 20. 2. 1966. – 19. 8. 1967; 12. 9. 1984. – 6. 4. 1986; 15. 4. 2003. – 26. 12. 2004;)

Južni čvor je ovde mogao doneti vrlo zahtevno odrastanje ispunjeno velikim i naglim promenama na koje ličnost nije nikada bila potpuno spremna. Otuda je osoba uvek u odbrambenom stavu koje odiše nepoverenjem prema drugima ili životu samom. U sebi nosi osećanja koja se ne očitavaju spolja, kao na primer uplašenost dok drugima deluje kao neustrašiva, spremnost na služenje i poniznost dok može delovati kao ličnost željna moći i vladanja. Zbog toga Severni čvor u Biku privlači u živote ovih ljudi dobrotvore i srećne obrte (pogotovo materijalne i finansijske) kako bi ličnost doživela i drugu, mnogo udobniju i sigurniju sliku sveta. Tada je moguće da se u onome koji ruši, nesvesno gubi i sebi dokazuje da je sve prolazno i potrošno, otkrije pravi talenat za očuvanje imovine, novca, poseda, i pre svega talenat za negovanje medjuljudskih odnosa. Veliki uspeh im se tada ukazuje kroz profesije u kojima bi štitili druge, ili u kojima bi se bavili finansijama kao i generalnim životnim vrednostima. Za njih je jako važno da poveruju u ekonomski um koji imaju, da čuvanje i gomilanje vode do udobnosti, sigurnosti koja im toliko nedostaje, ili realizovanju ličnih zadovoljstava (recimo kada tek nakon sticanja finansijske sigurnosti osoba se okrene hobiju kojim je oduvek želela da se bavi i sl).

Severni čvor u Blizancima / Južni čvor u Strelcu

(4. 12. 1945. – 2. 8. 1947; 26. 8. 1964. – 19. 2. 1966; 17. 3. 1983. – 11. 9. 1984; 14. 10. 2001. – 14. 4. 2003;)

Ovo je kombinacija u kojoj je glavno pitanje: kako intelekt da nadje svoju realnu i materijalnu  satisfakciju? Osoba je svestrana, radoznala, od detinjstva adaptivna na promene, nove ljude, kosmpolitskog duha. Lako je primećena u društvu kao mudra i savetodavna, kao neko ko ima zavidno znanje o mnogim stvarima, ali uglavnom nepraktičnim, kao što su umetnost, istorija, religija, ezoterija, sport, filozofija i sl. U toj silnoj želji da uči i često putuje, nekada bira za život destinaciju daleko od mesta rodjenja, lako apsorbujući nove kulturološke vrednosti i socijalnu svest podneblja u kome živi. Zbog naivne percepcije i nepragmatičnog života ostaje dugo stidljiva da ponudi i prikaže sebe kao profesionalca. Severni čvor u Blizancima zato sugeriše da se osoba ohrabri i svoje znanje ponudi na uvid široj javnosti, da svoje znanje bukvalno primeni – jer ako neko treba da piše knjige ili drži predavanja, da edukuje i radi profesionalno na globalnom podizanju svesti onda su to baš ovi ljudi. Ovo su rodjeni profesori, treneri, gurui, edukatori koji bi u jednom momentu trebalo da napuste rigidne moralne i vrednosne sudove i prihvate važnost pragmatizma – pogotovo u kontekstu trgovine stečenim znanjem i prihvatanja autoriteta. Ovde Severni čvor donosi veliku naklonost medija. Takodje, zagledani u daljinu često ne vide da se pravi prijatelji i odgovarajuće osobe za emotivne veze nalaze nekada odmah tu u njihovoj blizini.

Severni čvor u Raku / Južni čvor u Jarcu

(12. 5. 1944. – 3. 12. 1945; 24. 12. 1962. – 25. 8. 1964; 25. 9. 1981. – 16. 3. 1983; 10. 4. 2000. – 13. 10. 2001;)

Osoba sebe doživljava kao stabilnu, odgovornu i ozbiljnu. U nekom momentu u odrastanju imala je zahtevnu ulogu ’nosećeg stuba’ od koga sve zavisi zbog čega se može na dalje često ponašati kao onaj koji spašava druge ili je jedino u situaciji da stvari održi da se ne sruše i ne propadnu. Zbog toga često biva oslonac drugima, nalazeći satisfakciju u samoći koju najčešće koristi za sticanje novih znanja ili duhovnost. Otuda joj leže sve egzaktne nauke i profesije koje traže studioznost i poverenje kao i sposobnost da odlično reaguje pod pritiskom. Međutim, suština ovih ljudi je izuzetno meka, nežna, ranjiva i empatična. Otuda su baš ovo najbolji psiholozi i psihoterapeuti, poznavaoci ljudske duše, književnosti, a njihova humana strana i iskreno interesovanje za drugei svet oko nas bi lako došlo do izražaja u polju socijalnih aktivnosti, medicine, ekologije. Zbog jake mašte, kod njih je izražena vizuelizacija zbog čega se mogu proslaviti i u vizuelnim umetnostima, uredjenju enterijera, filmu. Ako se predugo živi Južni čvor u Jarcu, samoća se vremenom prepoznaje kao sigurno utočište i skladište mira i tišine, te se lako okreću duhovnosti i spiritualnom životu, dok zapravo pasivno (zbog Raka) priželjkuju da se neko drugi zainteresuje za njihove emocije i unutrašnja stanja koja se ne očitavaju lako na licu. Savet je biti opušteniji, pustiti dete iz sebe da kreativno i spontano živi svoje potrebe, bez kontrole i velikog plana.

Severni čvor u Lavu / Južni čvor u Vodoliji

(22. 11. 1942. – 11. 5. 1944; 11. 6. 1961. – 23. 12. 1962; 13. 1. 1980. – 24. 9. 1981; 21. 10. 1998. – 9. 4. 2000;)

Južni čvor u Vodoliji često donosi odrastanje bez jasnih i vidljivih granica i primera poželjnih ponašanja. To se obično manifestuje kao izražena samostalnost i nezavisno mišljenje, prema drugima deluju otvoreno, direktno, pokreću na akciju i intimizaciju sa drugim ljudima kroz asocijacije i spontana združivanja. Otuda su druželjubivi, veliki aktivisti, vole timski rad i ambicije im idu u smeru humanog, progresivnog, intenzivnog i dinamičnog.  Međutim, Severni čvor iz Lava ih izaziva da iskorače na životnu pozornicu i prihvate sopstvenu genijlanost, talenat, veštinu koju su upravo i stekli spontano baveći se nečim što vole i za šta imaju smisao. Njihov zadatak je da upoznaju svoje organizatorske sposobnosti, da stvore red i sistem u svom životu i pokažu hrabrost da se izdvoje iz mase i istupe na scenu bez straha da li će ispuniti očekivanja autoriteta od kojih zaziru. Kada steknu poštovanje prema sebi i prestanu da se ponašaju kao da su njihovi talenti obični i uguše kritikujući glas razuma koji im ponavlja da ’nisu dovoljno dobri’, shvatiće da je moguće biti poštovan od drugih i nagradjen za napore koje ulažu u svoja dela.

Severni čvor u Devici / Južni čvor u Ribama

(25. 5. 1941. – 21. 11. 1942; 16. 12. 1959. – 10. 6. 1961; 6. 7. 1978. – 12. 1. 1980; 25. 1. 1997. – 20. 10. 1998;)

Ovde je Južni čvor stvorio vrlo rano utočište kroz misticizam, veru i osećaj povezanosti sa celim svetom. Razlog tome je često u velikom bolu i patnji koji je doneo žrtveno stanje bespomoćnosti, a koje je dalje zahtevalo da se ’veruje u nešto ili nekog’ da će osobu spasiti. Otuda su nada, fantazija, mašta, vera i smisao života česte teme kojima se u životu bave. Međutim, Severni čvor u Devici poručuje im da prihvate onaj deo svoje ličnosti koji sumnja, koji se pita i daje sebi za pravo da odbaci nešto u šta ne veruje, dok sam konstruiše svoja uverenja. Ovo su veliki tragači za istinom koji mogu da dešifruju skrivene kodove ljudskog postojanja, svrhe, smisla, ljudske psihologije i koji ako se usude, mogu da otkriju velike tajne o samom čoveku.

Severni čvor u Vagi / Južni čvor u Ovnu

(12. 9. 1939. – 24. 5. 1941; 17. 6. 1958. – 15. 12. 1959; 8. 1. 1977 – 5. 7. 1978; 1. 8. 1995. – 24. 1. 1997;)

Ovde je osoba fokusirana na ono što sama želi, na svoje ciljeve, pobednički nastrojena, uvek u kompeticiji ako ne sa drugima onda sa samim sobom. Otuda često uspešni sportisti imaju ovde položen Južni čvor, dok Severni čvor u Vagi u nekom momentu (obično kroz partnerske veze) traži da se pokaže poverenje i moć saradnje sa drugima. U odrastanju je obično bilo dosta strogosti, discipline i sistema kažnjavanja i kritike koji bio loš ili dobar se prepoznaje kao poznat i poželjan način kretanja kroz život. Harmonija, poverenje, sklad sa drugima zato mogu delovati nepoznato i nesigurno, ali samo tako osoba može da omekša svoj kategorični i kritički nastrojen profil koji pokazuje prema svetu i postane susretljiva i tolerantna.

Severni čvor u Škorpionu / Južni čvor u Biku

(6. 10. 1956. – 16. 6. 1958; 11. 7. 1975. – 7. 1. 1977; 2. 2. 1994. – 31. 7. 1995;)

Osoba je ovde rano naučila šta znači imati, akumulirati, posedovati. Potreba za čulnim doživljavanjem sveta je izražena, a čula postaju glavni receptori za primanje poruka iz okoline. Otuda je i materija vrlo bitna kao merilo životne sigurnosti. Severni čvor u Škorpionu medjutim zahteva s vremena na vreme davanje i odbacivanje nepotrebnog, pa je emocija tuge dugo skrivena kod ovih ljudi ispod naslaga materijalnih, čulnih, ovozemlajskih naslada i radosti. U nekom momentu stvari se preokreću i osoba se suočava sa neminovnošću prolaznosti i da s vremena na vreme moramo nešto i da damo ili izgubimo u cilju osolobodjenja i rasterećenja. Kada se savladaju te lekcije, tada više ni promena neće biti tako nemoguća, i osoba postaje spremna da se transformiše i promeni iz korena neke životne situacije koje su je dugo sputavale da se kreće slobodno kroz život.

Severni čvor u Strelcu / Južni čvor u Blizancima

(3. 4. 1955. – 5. 10. 1956; 28. 10. 1973. – 10. 7. 1975; 2. 8. 1992. – 1. 2. 1994; 4. 3. 2011. – 30. 8. 2012;)

Biti u toku sa stvarima, upijati bezbroj informacija na dnevnoj bazi, baviti se svim i svačim, imati više različitih hobija, puno prijatelja, dvostruke parametre vladanja i ponašanja, a često i dvostruka zvanja, nije retkost kod ovih ljudi. Obično je reč o ljudima koji odrastaju u velikim porodicama ili u detinjstvu imaju više interakcija sa drugim ljudima nego što je to uobičajeno. Oni znaju da će se uvek egzistencijalno snaći, da nikada neće biti sami, vešto koristeći intelekt, versatilnost, lakoću prilagodjavanja drugima ili novim ambijentima i situacijama. Severni čvor iz Strelca ih izaziva da se fokusiraju na jedno, da postanu majstori svog zanata ili znanja, da pobede svoju neodlučnost i nedostatak postojanosti. Da se otisnu iz sigurne luke koju prevashodno čine ljudi, prijatelji i familija, i da se upuste u intelektualnu i spoznajnu avanturu u kojoj pronalaze i prvi put upoznaju sebe, a koja nekada podrazumeva selidbu u daleke krajeve.

Severni čvor u Jarcu / Južni čvor u Raku

(10. 10. 1953. – 2. 4. 1955; 28. 4. 1972. – 27. 10. 1973; 19. 11. 1990. – 1. 8. 1992; 22. 8. 2009. – 3. 3. 2011;)

Južni čvor ovde vrlo intenzivno vuče u regresivna ponašanja i vraćanje u prošlost – kojoj se daje previše značaja i udela u sadašnjosti. Primarna porodica zauzima vrlo važnu ulogu bez obzira na to kakvi su u njoj bili odnosi, i osoba je na neki način i kada se osamostali i dalje vezana pupčanom vrpcom za roditelje i sećanja na detinjstvo. Severni čvor od osobe traži da u sebi oživi roditeljsku ulogu, kao i odgovorni stav za svoje postupke bez pravdanja i racionalizacije kojom bi pronašla dovoljno dobro objašnjenje za svoje životne izbore. Ovo mogu biti izvanredni spasitelji i branioci prava deteta, koji će se na profesionalan i ozbiljan način zalagati za zaštitu porodice, imetka, nacionalnog blaga, zaostavštine i sl. Strah od neuspeha, greške i poraza se savladava vremenom, strpljenjem i biranjem baš onih puteva koji nasrazdvajaju od sigurnog skuta roditelja ili nekoga ko nas štiti, brani i podržava jer nas voli. Time se ujedno stiče poverenje i u ljude koje ne poznajemo, poverenje u život i sebe same – da možemo da brinemo o sebi.

Severni čvor u Vodoliji / Južni čvor u Lavu

(29. 3. 1952. – 9. 10. 1953; 3. 11. 1970. – 27. 4. 1972; 23. 5. 1989. – 18. 11. 1990; 19. 12. 2007. – 21. 8. 2009;)

Osoba sebe vidi kao ispravnu i pravednu. Od malena se trudi i daje sve od sebe da postigne najbolje rezultate u nekoj oblasti gotovo ne dozvoljavajući sebi neuspeh i poraz, ili svim silama nastoji da zadobije pažnju oca, ili nekog drugog autoriteta. Ego ne podnosi kritiku, i zahteva maksimalni red i poštovanje od svih. Severni čvor u Vodoliji govori o vrhunskom talentu koji može oboriti sve rekordei postati svetski priznat profesionalac u oblasti kojom se bavi, ali da bi se do toga došlo, osoba se u jednom momentu mora odreći krute sistematičnosti i temeljne ambicije da bude slavna ili javno priznata, jer tek kada je opuštena u odnosu na uspeh i rezultat – počeće da daje svoj maksimum. Genijalnost zahteva eksperimentisanje i avanturu, upuštanje u neizvesno, naglo menjanje profesionalnih izbora, nekada i posle četrdesete godine.

Severni čvor u Ribama / Južni čvor u Devici

(27. 7. 1950. – 28. 3. 1952; 20. 4. 1969. – 2. 11. 1970; 3. 12. 1987. – 22. 5. 1989; 23. 6. 2006. – 18. 12. 2007;)

Ovde je glavno pitanje – gde li bismo stigli kada se ne bi toliko bojali neuspeha? Strah gura u skromnost, vraća u rutinski poznate načine života, sistematične i analitične poslove, odbacujući kreativnost, apstrakciju i mistično. Poslušnost se boji da se ne pretvori u žrtvu, intelekt da ne postane nerazuman i previše rasplinut. Pa ipak, Severni čvor iz Riba traži spoznajnu i intelektualnu avanturu u kojoj se dešava da osoba za života više puta korenito promeni svoje stavove, da promeni svoje profesionalne uloge takodje više od jedanput, i umesto da primenjuje naučeno počne sama da stvara i kreira. Tek tada se uznemirenost pretače u mir, a strah u sigurnost. Mediji ih vole, imaju sreće kada se najmanje tome nadaju, jer ih intuicija (koju dugo ne priznaju da uopšte poseduju) izuzetno dobro vodi ka željenom cilju. Njihovo nesvesno je skriveni vodič koji ih štiti i čuva od njih samih, zapravo, od njihovog bistrog ali preterano zabrinutog i analitičnog razuma.

free download: ……………………..Još tekstova iz SENSE:

Mesec će danas biti u Ovnu u teškim aspektima sa Uranom i Plutonom i trigonu sa Marsom koji je u Lavu. Sve je toliko jako, vatreno, žestoko, distorzirano, agresivno, intenzivno pulsirajuće i energično – da je najbolje da noćas ni ne spavate.

Ako ste nekada slušali metal, onda znate da tu romantika i ‘happy end’ ne živi. Metalski eskapizam od stvarnosti koja se ne prihvata, tu istu stvarnost prikazuje kroz futuristički simbolizam (tama je ugušila svako svetlo i posle hipijevske ‘give peace a chance’ parole, metal uzvraća udarac slikom sveta koji se temelji na zlu. To je svet koji se ruši, apokaliptični prizori, laž, moć, manipulacija) ili dramatično poetičnije slike sunovrata duše pojedinca koja gori u svojoj potrebi za prijateljem i partnerom ‘to die for’, za smislom ‘to die for’, intenzitetom života ‘to die for’. Stihovi su puni izdaje, samoće, nerazumevanja, destrukcije, žestokih strasti, revolta, a svaka ljubav je isključivo fatalna. Nije čudo što je prošle godine Metal Hammer pokrenuo inicijativu da hevi metal postane religija. Ima na planeti sasvim dovoljno sledbenika, a ako pogledamo šta se danas u svetu dešava, ne možemo poreći da su metal bendovi bili najveći proroci još od kasnih osamdesetih. Upravo ovakvu atmosferu, bilo globalnu bilo duševnu – donosi današnji dan.

Wake up, (Wake up)

Grab a brush and put on a little makeup,

Hide the scars to fade away the shakeup,

Why’d you leave the keys upon the table,

Here you go create another fable…

Danas je Mlad Mesec. Astrološki, Sunce i Mesec su se prilepili jedno za drugo u Škorpiji. Postali su jedno u tom komsičkom performansu. Kao dvoglava neman iz Škorpiona, gde jedna glava vuče ka osećanjima i gladna je nežnosti, dodira i moćnog zagrljaja, a druga glava, hladnoj i nepokolebljivoj volji da iz nihila stvori život. Ovo je Heliopolis (Sunce u Škorpionu) grad u kome Feniks nakon uskrsnuća iz pepela, polaže svoje jaje (Mesec u Škorpionu). Ovo je sam Feniks, koji suzama leči rane i koji je rodjen iz vode, i to močvare (Mesec u Škorpionu), a opet je otelotvorenje Sunca koje vlada svetom, pa umire da bi se ponovo rodilo. A ko leči Feniksa? Niko. Feniks se leči sam. I to je jedino što treba da zapamtite sad. Svi smo na Feniksovom putu sa ovim ciklusom Mladog Meseca. Na putu pepela, vatre, preobražaja. Snaga i Suze idu sada zajedno. Posle toga, nešto neće biti isto, biće snažnije.

Pun Mesec, pa još pomračenjce – lunarna eklipsa, po mom iskustvu mnogo teža situacija nego Sunce kada se pomrači. Em što i duže traje od solarne eklipse.
Jer Mesec je instinkt koji sada u mraku biva ‘zaslepljen’, Mesec je duša na koju pada senka, tv ekran je u mraku, smetnje u vezama, kuršulsi na malim sijalicama, pomoćnim i lampama, što i nije toliko bitno koliko to da je Mesec i ono nacionalno nesvesno, i kolektivno nesvesno i prenatalno nesvesno. Koliko nesvesnog u jednom biću. Koliko arhiviranog sećanja, prividno zaboravljenih slika, dogadjaja, memorijskih kartica sa brižljivo ispisanim datumima i učesnicima živi u nama a da nismo toga ni svesni. Ali znamo šta je inspiracija, i šta je to kada nam pesma podstakne emociju zvala se ona sreća ili tuga, i kada to lirsko i nežno, skriveno i intimno u nama – što je uvek prikazano Mesecom satisfakciju svojih žudnji emotivnih traži, vapi za ispunjenjima želja kojih se ni nabrojati ne može, jer ni ne zna čega sve duša nije ostala gladna, jer da.. baš tako, ovo je glad duše, a ne tela, ovo je … ma donesi još jedan bokal domaćeg vina jer smo prvi slistili za čas.. pala senka na bokal žednih duša, jer žedj je ovo prijatelji, žedj emotivna, i u stvari suša jedna starozavetna. “U mrak! U mrak!” Povikše tamne senke što na duhove liče, al’ duhove prošlosti koji u našem Mesecu žive. U duši celoga sveta, svakoga od nas, pa i onaj što se odrekao pesme, vina i romantike – eto ga gde krišom, u mraku sada suzu pušta i seća se… amarkord.. rekoh to i danas na času iz ne znam kog razloga… Sećam se… Sećam… I sad, kad krenu slike, kao i sve u Strelcu u kome nam se Mesec sada zatekao, nižu se strastveno i furiozno u jedan u stvari – film..
Ali kako Mesec krivi, menja, oblikuje onako kako duša želi – ništa tu realno sad nije. Pa ni prošlost. Koji je to beše film gde jedan dobar frajer reče, “Stvari ne pamtimo kako su se desile, nego onako kako smo ih doživeli.” Koliko istine u jednoj rečenici, a Mesec je taj koji je snimio poput pijanog kamermana, uključio je blur ni ne primetivši, zavarao sebe samog, on voli blur, on voli mrak, šmek u kome se naslućuje, jer naslućivanje je ljudskoj rasi zavodljivije i opsesivnije od jasnog vida. Ko se još zaljubio po danu, ma dajte molim vas! No tek kad padne noć, u mraku kluba, u tami neke sobe, tek tad vidimo njenih očiju sjaj… I samo u mraku žena zna koliko je muškarac želi, taj ženski princip svekolikog magnetizma i jasne strasti što na najlepšu bajku liči.. i ko posle takve noći ne mrzi Sunce!? Ma mrzimo ga svi što mora da sepojavi u svojoj volji i imperijalnom izdanju svakog dana ponovo i prekrati noćni sjaj duše.

Zato je sada čovek žedan ljubavi, senke prošlosti se javljaju, a pesma negde iz pozadine dopire… puna pomračenja, “Kraj mene sve je pusto, sve tamno, mrklo sve, kad čežnja ostane sama… Ko ludilo svud bude tama i ništa nije.. kao pre. Pala je noć na osmeh moj, na život sav – kada je lik nestao tvoj u zaboraaaav….” pa hop! u malodušnost, jer kad, ako ne sad!? Šta je čovek kriv što je malodušan kad malo ljubavi = malo duše, pa bar danas pustite mi da žalim sebe, i svoju pustu elegiju slavim. Ali slušate vi šansone sad i neke romantične melodije, ne sluteći da na nebu još jedan mnogo bitniji i teži aspekt (pogotovo u ovoj junskoj kombinaciji sa pomračenjem svetla) mami i zove i nagoni na strast, sagorevanje u želji, traži akciju što je još gore i ne da mira…

Na nebu (vidi sliiiku!) takodje danas sutra i oviju dana, Venera i Mars u ratu, u boju, u okršaju svojih želja, strahova i strasti. Kvadrat Venere i Marsa traži strastveno osvajanje i strastvenu predaju i nikako drugačije. Pa iako je Mars u Devici, što negde akciju razumom još ume da odloži, eto Venere koja iz Blizanaca rečima kao da provocira ovog najumnijeg medj’ ratnicima da joj na usta ruku stavi, prebaci preko ramena i kroz žito trkom! Jer ostalo se bez teksta.. zajednički vladar njihov, Merkur, nema šta da kaže… Pismo je pocepano i neposlato, a ono koje je poslato pročitano i pocepano. Delete Delete Delete.. ko se to naljutio toliko da stiska opciju za brisanje, što je analog cepanju pisama danas, i onda kada je sve pobrisano i otišlo u nepovrat? Zašto ona misli da ja snage nemam, pita se Mars gotovo počevši da veruje i sam da je izgubio muškost i ispao mlakonja i nekako ‘jadan’ samo zato što je hteo da bude fin, strpljiv, taktičan i pametniji od onih bahatih momaka što ništa od intelektualnog u sebi nemaju. Zar je moguće da žene zaista šamar žele samo? Pa evo ga gde on koji se davno zakleo da ženu udariti nikada neće, on, jedini koji sebi ne dopušta životinjsko ponašanje ’smelih’ divljaka, gde u nedostatku reči (kvadrat Merkur) sad fljusnu je ili bar odgurnu da bi našao put do vrata. Besan i ljut što žena više žena nije, a ona zbunjena iz Blizanaca što nije ni shvatila čime je takvu reakciju izazvala. Ona je samo htela da se našali, i tačno.. nije razmišljala, mislila je da ćaskaju. Zato on spušta slušalicu, ne ona, jer ona je u Blizancima i zaustaviti se ne može njen jezik niti obuzdati! Pogan jezik ovog puta što uvredu zna da pruži ili kakvu provokativnu priču, koja jedino još samo kao hot line može da prodje,   bistrenje porno sajtova zbog čega će sada padati serveri, ili kako se to već kaže/zove kada navala postane velika. Ili romantika ili brutalan seks zversko da se oslobodi frustracija silnih. I nikako svadja u autu, ko boga vas molim, jer u Blizancima je opasno da ako ga imalo volite sad ga naljutite, pa čekajte da kući stigne, gde može u miru da se bar u senci Meseca (doma svoga) ko čovek od ljutnje i tuge napije. Ali za volanom, on će kao i svaki Mars u svojoj prirodi na gas, a ona će izaći iz auta na sred raskrsnice… A sa neba gleda ih Mesec u senci koja ga prekriva i u Strelcu – na autoputu i svim velikim ulicama i širokim, koje imaju ime, ali nemaju rešenje ni utehu za ovo dvoje što ne znaju da li se mrze ili vole.

A ja, kao pravi primer nekoga sa Mesecom u Škorpionom, umesto da vam kažem “izbegnite i prespavajte ovo sve” reći ću vam, “samo napred! ne odustajte… izazovi, doživi, pusti! ” samo ne u kolima i na ulici. Jer potrebe su to naše, da se volimo jer se mrzimo i mrzimo jer se toliko volimo. Potrebe su to naše da onda kad duša vapi za jednom samo kapi – mi umesto da tražimo eliksir, želimo i čeznemo za otrovom. Nema psihologije koja će vas u tome sprečiti i ‘osvestiti’ jer Eros je zbrisao čim je Psiha prinela sveću da ga bolje vidi… Ali ste svakako blagosiljani ovih dana ako ljubavi neke jake u vašim životima baš i nema, te je iz duše svoje kao čežnju i strastvenu želju prevedite u literaturu, biće to baš lepi stihovi i redovi što erosom uzbudjuju i najhladnije.. pa tako eto novih virtuelnih ljubavi što rečima ili tek ovlaš dodirom krenuše put erosa.

I ne postoji bolja pesma kao ilustracija, od ove…

Danas imamo Mlad Mesec na nebu, ili New Moon. Mesec i Sunce će tačno u 16h54 (za Beograd) biti u konjunkciji u Lavu.

Karta za taj trenutak nije toliko bitna kao kada na nebu imamo lunacije i eklipse, što ovog puta izostaje. Ali ipak, nov Mesec u Lavu pokazuje nov ciklus kada je reč o : ljubavi, željama, deci, planovima, moći, ambiciji. Vitalnost koja je uvek sinonim za život takodje je uzrujana, oslabljena, ali podrška ne izostaje jer Mesec sada podržava Sunce, kao narod predsednika ili kralja, kao majka oca koji se bori za kuću i kome je kada se ovakva pozicija javi u horoskopu – kuća važnija nego samoj majci. A deca su obično slavna, pa sva koja se danas rode i biće, slava oca, majke, kuća je slavna i na glasu, poznata – ili je bar neki deda morao takvu čast kući da donese. Nije ništa strašno, samo malko ulenjeno, zasuto sentimentima koji iz mašte o sjaju, lepoti, veličanstvu nečega o čemu se sanja dolaze. Sanjaju ljudi sada svoju buduću decu, kuće, uspehe, slave.

Ali obzirom da su pored Mladog Meseca kada je svetlosti najmanje, na nebu i dalje „krš“ aspekti: Mars i Saturn u konjunkciji u Vagi, Venera u Raku u kvadratu sa Uranom i izlazi lagano iz opozicije sa Plutonom i kreće se ka okovima Saturna, moj iskreni savet je da ako možete – nastojite da se držite Merkura: intelekta, knjiga, putovanja, pisanja, naučnih radova, čitanja, uspostavljanja novih kontakata (bez emotivnog konteksta), vaspitavanje dece, a najviše spontanosti iskrene i čiste, bez skrivenih motiva, bez nekakvih planova – kao onda kada smo svi bili mladi i nismo znali gde ćemo pre, kada nismo poznavali nostalgiju, čežnju, sentimente tuge, i kada je svaki nov dan donosio uzbudjenje zbog te pre svega intelektualne avanture, iskustveno spoznajne jer je svaki dan nudio novo iskustvo, ili novu priču koja nam je širom otvarala oči i srca ka životu. E takav je i ovaj Merkur u Lavu, jedino dobro aspektovan trenutno, koji ide u trigon sa Uranom narednih par dana i sekstil sa Jupiterom isto narednih dana sve do kraja sledeće nedelje, a onda i dalje u dobar aspekt – sekstil – sa Saturnom, a početkom septembra i Marsom i Plutonom, samo što će tada promeniti znak i iz Lava ući u Devicu.

Ono što ovakav Merkur donosi je okončavanje projekata, doktorskih i drugih stručnih radova, dobre kontakte sa uspešnim ljudima, puno zabave (opet naglašavam – lišene emotivnog polnog) već samo iskrene emocije, gotovo dečije, veselost, slavljenje života i nazdravljanje životu (tekst o Merkuru u Lavu imate ovde). Ovo su lepa putovanja, poslovi, spontani skupovi, zabave, poznanstva – i sve samo druženja radi, stvaralaštva i inspiracija drugim ljudima.

Eclipse
(R.Waters, Pink Floyd)

All that you touch
All that you see
All that you taste
All you feel.
All that you love
All that you hate
All you distrust
All you save.
All that you give
All that you deal
All that you buy,
beg, borrow or steal.
All you create
All you destroy
All that you do
All that you say.
All that you eat
And everyone you meet
All that you slight
And everyone you fight.
All that is now
All that is gone
All that’s to come
and everything under the sun is in tune
but the sun is eclipsed by the moon.

Trenutna eklipsa (sinoć oko 23h) je u Škorpionu. Zanimljiv je fenomen da kako se pročuje da je nešto u Škorpionu (a sada su tu i Saturn i ova eklipsa) ljudi automatski udju u paniku i strah. Škorpion je nekada davno neko razglasio da znači – SMRT. Strah od smrti, kažu mnogi koren svih strahova, povlači tako Škorpionskim rekama i ostale, bujica nosi opsesije, jeze, bespomoćnosti i čovek pita ono njagluplje pitanje “dokle traje i kad će da prodje”.

Zašto je to pitanje glupo. Zato što ništa ne prolazi. Samo se menja. Sve traje dok se promena ne desi. Baš kao što život ne prolazi, samo se menja u trenutku smrti u obliku, i taj tren smrti na fizičkoj ravno je svakako kraj svemu i tad sve ovdašnje zasigurno prolazi, isto tako taj užasno duboko ukorenjen strah od smrti razlog je svakom, pa i najmanjem strahu od promene. Jer najveća promena je upravo – smrt.

I samo zato što je smrt  promena – smrt je vezan za Škorpiona. Ne zato što boli, ili što se dižu spomenici, niti je to prikaz smrti iz ljudske persepktive. Zapravo ta škorpionski označena smrt je ona koja nas ne plaši. To je smrt o kojoj se filozofira, koja stvara teorije, kvantne naučnike mami da energiju kontrolišu, pripitome, upoznaju, istočnjake da je nazovu karmom, a u hrišćanskoj religiji se priča o vraćanju mrtvih – nešto kao zombi return iz percepcije deteta koje drugačije sliku “vraćanja mrtvih” i ne može da pojmi. Nedavno sam krstila jedno premudro dete od osam leta, i kada smo ušle u crkvu pogledala je likove na zidovima hrama Sv Ruzice i pitala “Sanja, zašto ovaj čovek drži u tanjiru glavu drugog čoveka?” Da, znam da je u pitanju prikaz usekovanje glave Jovana Krstitelja, ali sam joj iz deteta u sebi rekla “Pojma nemam!”  A možda su malo i preterali. Agresivnost se provukla i na blagim likovima svetitelja.

Upravo ta agresivnost koju vidjamo svuda, u novinskim naslovnicama, ili kada nekog “teši” što ne živi u Njujorku to što tamo preti uragan Sendi, ili ga teši što ne deli sudbinu najugroženijih na ovoj planeti, ili se teši što nema para za brz automobil kada pročita kako je troje mladih izgubilo život, ili se teši kada čuje da je neki bogat čovek završio loše – “eto, kada su mu pare bitne!” i slično, sve su to strahovi iz ranijih generacija koje smo nasledili i sve je to manifestacija pritajenog zla gde nas teši tudje loše. Sećam se da mi je čitanka u osnovnoj školi bila puna priča gde siromašni pobedjuju, a bogati završavaju loše. Gde ružni i neugledni (Pepeljuga, Ružno pače ) postaju heroji, a ove druge zadesi neka loša sudbina. No na svu sreću, nije tako. I Pepeljuga i tri njene sestre su u stvari jedna osoba. Svako od nas. I Ružno pače i lepi labudovi su jedna osoba. I Snežana i Zla maćeha su jedna osoba.

“Tako je mnogo ljudi koji bi hteli da su stalno pod majčinim okriljem, pod skutom cara-baćuške, koji, poput strogog i gnevnog Jehove propisuje šta valja, a šta ne valja činiti!
A tako je malo onih koji hoće da siđu u sopstvene dubine, da prođu faustovski put iza “majkama” i da na njemu prepoznaju sopstvenu senku iz koje projektuju svoje neprepoznato i zato neočišćeno zlo u drugog i druge, da razdvoje Personu od svoje prave ličnosti, dapopuste Animusu ili Animi u sebi da se razvije, i da se tek tada približe svetlosti Sopstva.”
- V. Jerotić

Jin i jang.

Crno i belo, muško i žensko, u stvari – dobro i “zlo”. Moram zlo da stavim pod navodnike, jer zlo nije zlo. Zlo je samo čovečanstvo nazvalo zlim, gurnulo ga u podrume kao Čoveka slona da ne plaši ovaj drugi svet. Kao odbačeno dete zlo živi i pati u mraku Škorpiona duboko dole. Pogledajte neki cvet. Njegova boja, nežne latice, miris kojim opija. Kada bi otišli na Google Images i ukucali “cveće” izašlo bi bezbroj prelepih slika koje bi nas u tom listanju samo raznežile, rasentimentalisale, inspirisale… Da, to je onaj beli deo iz jin janga. A onaj crni? Pa, nijedno cveće nije bez korena. Koren se samo ne vidi. On je poput nekog i nečeg što odbacujemo jer nije prihvatljivo, nije lepo, nije voljeno, nije inspirativno duboko ispod zemlje da ga niko ne vidi. Koren je ružan, on pušta svoje žilice da razaraju zemlju, dakle i destruktivan je, jer ruši i razara, on crpi, on divlja tamo negde duboko van pogleda svakog, i bilo bi vrlo blisko patologiji kada bismo otišli i umesto “cveće” na Google images ukucali reč “korenje” pa to listali. Manje je inspirativno i zar ne bi bilo čudno kada bi otišli kod nekoga u goste i na zidu umesto ulja na platnu koje prikazuje cveće videli korenje? Odmah biste pomislili – ovo je neka luda osoba, drži korenje na zidu.

ali pitajte biulo kog baštovana – šta je u stvari koren? Koren je život.

Isto tako i Škorpion – nije smrt nego život. Život se stvara iz razaranja, naučnici non stop pričaju o razbijanju atoma, ili čega god, sve mora da se razbije da bi dalo svoju suštinu, i upravo iz Škorpiona mi crpimo stvaralačko. Kreaciju. Kada dete rasklopi ili razbije mobilni telefon, ili šta god – to je mali bog u detetu koji se igra stvaranja. Škorpion je najveća mudrost, jer se bavi večnim, neuništivim, i taJnom promene.

Samo što je čovečanstvo na silu gurnulo tu turbinu ravnu po snazi onoj na Djerdapu, da je ne vidi, da je ne sluša, ne čuje. Svako se plaši svoje istinske snage, svog u stvari pravog odraza u ogledalu. Zato kada je Saturn ušao u Škorpiona, to je jedna nadasve tužna slika gde ono što je čovek nazvao “zlim” pati i boluje. To crno u nama sada je bolesno i tužno. Odavno ostavljeno i samo, neugledno i nevidjeno, i evo ga da se pokaže. U Njujorku nakon uragana prikazane su slike gde su sanduci na nekom groblju izbili na površinu. Nasmejala sam se tome, pomislivši na hrišćansku verziju “mrtvih koji se vraćaju” ali i zbog same slike Saturna u Škorpionu koji će sve to što je u našem individualnom mraku podzemlja izvući na površinu. Ne zavaravajte se da nemate crnog u sebi. Da nemate zla. Da nemate mraka. Borba dobra i zla je starija od svega što na svetu vidimo i pamtimo. To je i priča o progonstvu Lucifera, koji je ipak nosio svetlo? Možda to zlo i ne bi bilo svirepo u svojoj manifestaciji kada bi čovečanstvo umesto da se trudi da bude na silu dobro shvatilo koliko zla ima u sebi kada kaže “Amerikanci će dobiti svoje!” ili kada me klijentkinja pita “Reci mi, da li će on da pati zbog mene jednog dana?” Ja je tada pitam da li je svesna da je upravo rekla kako bi je zlo utešilo? Zlo koje želi drugome? I to dokle je moja klijentkinja stigla je odlično. Ona je dozvolila sebi malo dublje da pronikne Frojdovskim putem do nesvesnog, i prizove u svest da čak i zlo kada drugome želi je ljudska stvar  i način u procesu prihvatanja života. Jer tek tada tu na tom raskršću može da se desi onaj krunski okršaj i borba dobra i zla. Tek u svesti. Tek tada ona može da razume svoju bespomoćnost i da to što je pre dva minuta pitala ide odatle. I da zbog toga bude tužna, beskrajno tužna što ne može ništa da uradi, već u svojoj bespomoćnosti smišlja opsesivne pakosne planove, proganja ga ili mu samo želi loše. Tek tu ona drži uzde svog jin ijanga i ona ima više šanse za pravilni razvoj i nošenje sa sobom nego onaj ko kaže da nikada nije pomislio loše u sebi, jer tu je zlo duboko skriveno. Naravno da ta broba može u nekom momentu potpuno da se prevazidje, ali nema čoveka koji bilo u svojim tinejdžerskim godinama, ili tridesetim ili pedesetim neće biti u stanju da u svest svoju prizove sopstveno zlo. A ako je to tako prisutno, onda ne može da bude toliko nepotrebno. Zbog nečega je potrebno da razumemo da je zlo u nama. Da bismo preživeli.

Zanimljivo je da kada krenete da ga osvešćujete, sve ste odgovorniji i pažljiviji sa rečima. Primećujete, jer se percepcija menja, i reči koje drugi upućuju drugima. Prepoznajete zlo kod svojih prijatelja, bilo gde. Tada već možete da im ukažete na to, ne da biste rekli “Aha, ti si zao!” nego da im ukažete kako njihova bespomoćnost cvili iz njih.

Zlo je život. U jednoj interesantnoj društvenoj igri “Lila – igra samospoznaje” prvi nivo koji se odnosi na Osnove stvorenja (tj stvaranja i radjanja) i koji predstavlja prvi nivo života kada se dete rodi pa do sedme godine, glavna polja su: Postanak, Maja (Iluzija), Bes, Pohlepa, Zabluda, Sujeta i Gramzivost. Da, svako dete ima sve od navedenog vrlo izraženo. Sa tim se radjamo i ono je u nama od Postanka. A ako je tu, mora da ima neku svrhu. Pa narvno. Služi preživljavanju. Sigurno ste čuli da su deca sklona (posebno bebe) da prežive ono što odrasli ne bi mogli. One su namerene da prežive. One nisu došle do luksuza genijalnog uma da se bavi idejom suicida, niti su došli do vrhunske indolencije čula da se bave letargijom i odustajanjem. To ih tek čeka kad porastu na nekoj kapiji.  No da bi opstali, prilagodili se evoluciji i vremenu kako se menja, to uspevamo sve zahvaljujući baš osmom znaku Škorpiona. On nas osposobavlja, to je ono što u vanrednim opasnostima se manifestuje kao hrabrost, ludost, snaga pa preživimo mnogo toga opasnog. To je ono što je spasilo preživele logoraše, što je spasilo preživele ratnike, zatočenike i sl. Nemanje straha od smrti je spremnost na hrabrost i maksimum vere u život. Tada se rizikuje. Tada se beži, spašava, ne iz straha nego rešenosti da se živi. Uočite razliku. Strah odustaje. On čeka da ga nadju i savladaju, zarobe, ubiju poput uplašenog koji se krije i iz ormara ne izlazi kao Petar Popara – ili kako se već zvao onaj lik iz filma opet, ne slučajno, Škorpionskog naziva Underground Emira Kusturice. Mislite o tome. Sve se završilo, ali on je i dalje u podrumu.

Zato, ajde da sada u periodu eklipse koja ne traje samo jedan dan već boji ceo period, a to je narednih bar šest meseci, ajde da se dogovorimo da slušate malo sebe. Da kada čujete pakost u sebi i zlo, da osetite bespomoćnost i strah, pa iz straha umesto u opsesiju da udjete u tugu- jer čovek nema kontrolu nad životom i u životu i to nas plaši. Odatle želja da kontrolišemo i druge ljude i svoj život, ali sve je uzalud. Reke su divlje, a reka je uvek Škorpion. Život je po prirodi divalj. Nije isto plivati u Zambeziju i na Ibru. I Ibar može biti opasan, a na Zambeziju nema plivača. Da li ćete upoznati ikada svoj Zambezi – od vas zavisi. Svako ga ima. Istu snagu, istu moć. Otuda je Škorpion znak moći. Čovek je nemoćan, život je moćan. Neko će opet, sasvim pouzdano znam, ostati  na svom Ibru ili Peku koji presušuje. Kako presušuje reka u vama tako presušuje i život. To znači da ste živi a mrtvi. Što ste više mrtvi, strah od života je sve veći. A smrt postaje uteha. Kakvo nepoštovanje prema onome što vam je dato! Prema životu. To je život. Reka koja vas nosi i koju ne možete da ukrotite već da je prepoznate u sebi i pustite da vas nosi i iz vas izbaci ono najdragocenije što zovemo stvaranjem, radjanjem, gde se trošite i gde ste neumorni i nikako da se umorite i potrošite.

Svet je pre dve godine ušao u finalnu fazu gde su sve jači kontrasti i razlike izmedju bogatih i siromašnih, izmedju materije i duha. Svaki nov tržni centar koji se izgradio, uslovio je jednu novu crkcu ili centar za dizanje svesti, joga centar i sl. A da bi nam bilo dobro treba da se sažmemo u jedno. Da budemo Zambezi.

E o tome je ova eklipsa. O upoznavanju te reke, kroz opsesije ili strahove, a oni što su već pomilovali zver u sebi (o tome sam pisala u tekstu Pluton u Jarcu – Moć samoće), koji su pružili ruku slobodno u čeljusti toj zveri i pronašli zaboravljenog sebe punog besa, sujete, pohlepe, straha, oni sada mogu slobodnije dalje u življenje. Morate da vidite svoj koren, svoj ružni deo sebe. Onaj odvratni koji ste čuvali od drugih. Morate da se sretnete sa Mr Hajdom. Doktor Džekil je već po malo i dosadan.

I onda ćete shvatiti da zlo nikada nije bilo zlo. Glavni lik u Zapisima iz podzemlja kaže “Oni su me naterali da postanem zao! Ja sam samo hteo da budem dobar!” Da. Tako se postaje ljudskim rečima “zao” onda kada u bespomoćnosti čovek ne ume da predje preko Zambezija koji nosi strahove, opsesije, drhtanja i jezive groznice zbog druge osobe ili spoljnog sveta nad kojim se nema kontrola. Pa umesto u svest i oslobadjanje samom spoznajom da kontrole nema i da vas niko i ništa ne obavezuje ni na šta, što vam daje slobodu bića i života, i insistiranja na tome da ni drugi nemaju kontrolu nad vama, vi ste se obavezali i te kako pitaj boga zašto iz svoje fantazije, i to najviše svome egu ste se obavezali. Pa što vas ego nosi dalje, to je teže da odustanete od tog sebe. Ego je pun zamki. Ego je rušio i najveće umove i genijalne ljude što je i logično, jer je tu borba veća. Nedavno sam baš kod Ošoa u “Knjizi o egu” pročitala zanimljivu anegdotu, koja obzirom da je Aleksandar Makedonski bio učenik Aristotelov ne sumnjam da je istinita, tj da ju je baš on ispričao jer je vrlo mudra. Priča kaže da je Aleksandar tražio da kada ga sahrane i njegov sanduk kada budu nosili kroz masu, da mu ruke vise sa strane iz kovčega. Kada su ga pitali zašto, odgovorio je: “Hoću da ceo svet zna da je Aleksnadar Makedosnki, veliki osvajač, sa ovog sveta otišao praznih ruku!” To je svesni ego još za života. Budite svesni. Ništa ne možete da kontrolišete. Saturn u Škorpionu prezire i gadi se materije, predmeta, stvari. On svemu tome vidi jasno strah od smrti i prolaznosti i ljudsku potrebu da se materijom obezbedi. On je istina o večnosti i tuga nejakog u nama što ga krijemo kao čoveka slona u tamnicama bića. Napolje s tim, bolje svesno i samovoljno, jer će vam u ove tri fgodine, a i sada na eklipsine dane, drugi lako buditi i aktivirati to najbespomoćnije pa ćete reagovati možda, vi tako dobri i fini, kao agresori i tirani. I kada odreagujete, e onda shvatite svoju bespomoćnost i da je ona tako bliža životu nego ma kakva kontrola koju ste mislili da imate. Prepuštanje i odustajanje, prihvatanje gubitaka – to su zadaci. I udarci. Kako kome. Tuga je lekovit savet. A vodič za tugu je na linku koji vodi do prethodnog teksta (usko vezanog, jer je Pluton vladar Škorpiona) Pluton u Jarcu – Moć Samoće.

I zapamtite, Škorpion nije smrt. Škorpion je, i to baš Škorpion – život koji nikada ne prestaje, jer u Škorpionu se ništa, ali baš ništa ne završava, samo se transformiše i menja…

“There is no dark side of the moon really. Matter of fact it’s all dark.” (Eclipse, Pink Floyd)

I sad, dok posmatrate nekoga ko u svom horoskopu ima Mesec u Blizancima, ma koliko vam se inteligentna ili ne ta osoba činila, znajte da je pred vama neko kome sve možete oduzeti sem prava da završi rečenicu, da domisli mišljenje – bilo svoje, bilo tudje. I dok ga gledate kako stišava svoj glas pa kao da mrmlja sebi u bradu nešto, isto kao što će nerazgovetno nešto pričati u snu i to ne samo dok je dete već i kasnije, dok nešto priča sam za sebe, a često i sam sa sobom – pa i na glas kada se misli omaknu i iz tišine izadju, znajte da je pred vama osoba koja često ni ne zna da potiče iz porodice u kojoj su žene naročito morale biti ili učene ili vrlo sposobne za odredjene veštine koje su opet podrazumevale mišljenje, brzinu mišljenja, pronicljivost, i makar neko specifično znanjce. Danas, to je talenat za jezike, jer već je baba neka morala poznavati još jedan jezik, a ako ne baba onda njena sestra, koja možda i živi negde daleko, no svakako lako učenje jezika, pa ovo može biti poliglota i dobar prevodilac – pogotovo u sedmoj kući ako je Mesec, ali i baš svako ko mišljenjem i rečenicama pred svet ide, od kolportera do novinara, od spikera do voditelja, od blogera do spisatelja, dramaturga, i onog koji dok ga noć i senke zaklanjaju oslikava grad grafitima koji opet predstavljaju odredjenu misao jer prenose neku poruku. I gotovo da nema osobe sa Mesecom u Blizancima koja makar u detinjstvu nije po zidu svoje sobe nešto pisala, škrabala, i time već tada nesvesno pokazala pravi potencijal ovog bića da mišljenje kad tad negde javno objavi. Pa bude li pisac – sigurno neće pogrešiti, bude li ma šta što se za pisanje i knjige vezuje, za reči i mišljenje.

Ovo su sve zbirke pesama, zbirke kratkih priča, zbirke narodnih predanja i onoga što je čovečanstvo smislilo, jer negde duboko u psihologiji ovih ljudi zaista i živi potreba da se čitavo čovečanstvo nekako skupi pod isti krov, da se pronadje neka veza izmedju svih ljudi, da se dokaže da su svi ’ljudi – braća’, da se po tristoti put dokaže ’da je svet mali, pa eto u Beču srećem na ulici Marka iz kraja…’ I kao da samo zato čovek i uči tolike jezike, da bi dokazao da je svet mali i da ’koliko jezika znaš – toliko ljudi vrediš’, ili danas odlazi na Facebook – koji je baš ovo o čemu pričamo, ’knjiga ljudi’ u kojoj su svi zabeleženi, notirani, pa se raduje konverzaciji ili što je sreo druga iz detinjstva, dok sa novim prijateljem već posle tri dana planira odlazak na izlet.

Specifična je ovo ljubav spram dijaloga, a inspiracija za priču koja nikad ne manjka naročito se pojavi onda kada se svi okupe za stolom da bi uživali u hrani, pa eto tad baš Meseca u Blizancima koji započinje razgovor, koji prekida jelo, isto onako kao što mu i misli često prekidaju san jer se bore sa nesvesnim koje želi da ih gurne u zapećak makar tada. Spontan je ovo pristup drugim ljudima, rasterećen kompleksa i straha od obijanja, jer kada u sebi nosite već veru da smo svi negde braća i rod, zašto bi bilo teško tek tako prići i započeti razgovor.. zbog toga dok vam je dete malo, nemojte mu samo svoje strahove sručivati, nemojte ga od ljudi otuđivati jer vam se čini da je preslobodno u komunikaciji, nemojte ga dehumanizovati, jer ovo su u ovom vremenu otudjenja i objektivizacije ama baš svega, retki primerci onih koji će umeti da pričom, razgovorom i kontaktima ožive.

I kako je Mesec mnoštvo, ovo nije samo mnoštvo knjiga i papira, pa samim tim i tona drva naslagana u prikolici kamiona kao sirovimna od koje će se taj papir napraviti, ili od koje će se kuća zagrejati, već je ovo i mnoštvo u smislu saobraćaja – pa otuda pasija za menjanjem automobila, telefona, ovo je svaka multimedijalna invencija  i ovo je alarm na mobilnom telefonu koji mora da prekine i dremež i san, ovo je svaki podsetnik u telefonu ili na kompjuteru, opcija na mobilnom ’fotokol’ (photocall) gde se uz zvono pojavljuje i slika onoga koji zove, ovo su i deca koja krišom iz školske klupe snimaju, a danas to je i sajt youtube sa video klipovima iz celog sveta, kao još jedna specifična zbirka. Pa sem što je zbirka to je i serija, TV serija, ali ovo su i reklame koje prekidaju onda kada je najdramatičnije, najzanimljivije, odakle se danas baš sa ovim aspektom radjaju dobri dizajneri, inventori i kreatori reklama, kratkih formi ili u programiranju oni koji će stvoriti milion praktičnih programčića od sajber kuvara do tumača snova.

Kuća, nekretnina, je ovde nekako uvek više od jedne, a kod muškaraca ’dom je tamo gde je žena’. Često dve žene, neretko i tri, baš kao što i žena uglavnom ima sestru koja se – kada bi bio dovoljno hrabar sebi da prizna, ovom muškarcu uvek više i dopadala od one koju je oženio, ili je to njegova sestra koja negde postaje idol i tip za ženu kakvu želi da oženi – nespreman za incest, koji se potiskuje iz svesti u nesvesno, baš kao što se i sećanje na incest koji je neko davno morao napraviti u prošlosti porodice vremenom potpuno briše do zaborava.

Ovo je ljubav ka društvenim igrama, ovo je kolo – kao narodna igra u kojoj se ljudi drže za ruke, baš kao što će ruke biti simbol prijateljstva, bliskosti i ljubavi za ovu osobu i kasnije, dodir kao kontakt al’ ne iz čulnosti već kao uslov komunikacije. Ruke koje povezuju, ili linkovi koji linkuju, ili misli koje se na misli nadovezuju, al najbitnije je to, misliće sam za sebe on, da nisam – sam.

free download:

Kako vam se čini ideja da živite u svojoj kućici snova? I kakva bi to zapravo, kuća bila? Verovali ili ne, svako od nas može izvući ono najbolje i od prostora u kome živi napraviti mali raj. Bez obzira da li imate stan u svom vlasništvu ili ste večiti podstanar, bez obzira na to da li živite sa roditeljima, partnerom ili ste sami, vaš kutak – meren jednom sobom ili čitavim prostorom, za vašu dobrobit može se urediti i preko horoskopa.

U horoskopu će Mesec kao i vrh 4. kuće prikazati polje života koje se odnosi na ’korene’, poreklo, dom. Zapravo, oni pokazuju ne samo geneologiju vaše porodice, već i doma u kome živite. Recimo, Mesec ili 4. kuća u Vodoliji ukazuju na česta seljenja predaka, koja neretko prate kasnije i samu osobu, dok isti fenomeni u znaku Jarca daju potpuno drugačiju sliku i dugo življenje na jednom mestu, teško prihvatanje promena – pogotovo sa godinama, jer je tako već stotinu godina unazad.

Međutim, osim ovog spoljnog efekta 4. kuće i Meseca, oni ukazuju i na najskrivenije mesto horoskopa, naše intimno i ranjivo, pa je potpuno logično zbog čega se insisistira oduvek na simbolici doma sa ’hramom’ i intimnim prostorom. U svom domu, možete biti potpuno ono što jeste. Možete plakati i šetati se goli, možete biti i uredni i neuredni, to je prostor u kome ćete meditirati, čitati, bez potrebe da ikome objašnjavate zbog čega to radite – sem naravno, ako prostor ne delite sa ljudima koji vas ne shvataju, što u neku ruku i jeste problem, jer se u korenu same osobe onda nalazi konstantna uznemirenost i grč čak i tamo gde oni nisu potrebni.

U nastavku teksta sledi kratak opis kako da oplemenite svoj dom u zavisnosti od znaka u kome vam se nalaze Mesec i vrh 4. kuće. Naravno, bilo bi idealno da možemo konsultovati svetske magazine i voditi se njihovim primerima, ali kako je to ipak samo manjini dostupno i moguće, saveti koji slede su napisani tako da su mogući, realni i samo je na vama da pređete u akciju.

Mesec ili vrh 4. kuće u Ovnu

Vama je važno da i u domu ostanete u kontaktu sa svojom vatrenom prirodom. Kada osoba sa ovim pozicijama provede duže vreme u stanu koji je pretežno siv i hladan – može očekivati ne samo nelagodu, već ubrzo i zdravstvene probleme budući da su vitalnost i stalno kretanje životne energije osnovni temelji za vaš zdrav život. Zato unesite boje u prostor, koje će dati potrebnu toplinu. Ako ste u mogućnosti ugradite kamin, a ako ne, slika ogromnih dimenzija sa intenzivnom narandžastom ili crvenom imaće skoro isti efekat. Problem koji se ovde najčešće događa je što ljudi sa ovim pozicijama neretko rade kod kuće ili prebacuju ono što nisu završili u svoj dom koji vremenom postaje radno mesto i više liči na zamarajući office. Ukoliko je to vaš slučaj, radni kutak vidljivo odvojte krevetom, paravanom, ’zidom’ od biljaka ili policom ako nemate mogućnost da posao smestite u posebnu prostoriju. Znak da je vreme da preuredite dom jesu česte tenzije, kuršlusi, problemi sa kućnim aparatima. Vrlo važan deo stana kod vas su i vrata – koja i ispred kojih mora biti uvek čisto.

Mesec ili vrh 4. kuće u Biku

Nemate baštu? Onda je napravite na terasi ili u stanu. Ali u toj bašti, sem cveća i zelenila, nađite mesto za nanu, bosiljak i slične biljke koje se primenjuju u ishrani ili za čajeve. Špajz, terasa, ostava i kuhinja su srce vašeg doma i odatle se širi toplota u ostale prostorije, zbog toga oni moraju biti uredno sređeni, sa puno velikih kesa, džakčića, velikih kutija za brašno i druge kućne namirnice. Nekada su vaši preci morali imati bašte, velike trpezarijske stolove za kojima se okupljala velika porodica. Samim tim, ovo je dobar pokazatelj za to da ćete s godinama širiti svoj dom i da će se uslovi za bolje organizovanje prostorija vremenom otvoriti. Privatni kutak treba da ima dosta prirodnih materijala – nikako sintetika, već vuna, pamuk, svila, velike udobne jastuke i fotelje. Kako se kod vas u posedu uvek nalaze i nasleđene stvari – ako se tiču nameštaja njima dajte neko odvažno mesto, ako je to slika – obavezno je stavite na glavni zid stana – jer nećete ni slutiti koliko vas na taj način čuva duh predaka. Muzika je takođe vrlo važan sastojak doma, i ne žalite novac da celu kuću ozvučite da biste mogli da pevate i njišete se čak i dok kuvate ili se kupate.

Mesec ili vrh 4. kuće u Blizancima

Možda će zvučati malo kontradiktorno, ali vama je i dom kao ’stanica’ za kontakt sa drugim ljudima, pa su telefoni i dobra internet veza podjednako važni koliko i krevet da biste se dobro osećali. Obzirom da ste vazdušni i promenljiv znak, vazduh je jako bitan da biste dobro i zdravo mislili, provetravanje prostorija, kao i puno pokretnih stvari (stolica, stolova, kreveta)… Najbolje je ako sve ima točkove da može da se odgurne, pomeri, drugačije rasporedi kada vam jedna postavka stvari u kući dosadi. Okružite se knjigama i citatima, aparatima sa kojima ćete moći da komunicirate, bilo da je to zvono mikrotalasne koje vas zove ili zanimljivo zvono na vratima koje će uticati da uvek na vratima dočekate nasmejane posetioce. Moderni telefoni koji ’pričaju’, šest daljinskih upravljača za novotarije savremenog doba i obavezno rezervne baterije na koje često zaboravljate.

Mesec ili vrh 4. kuće u Raku

Ako je neko razumeo onoga ko je rekao da je „dom – sveto mesto i hram za ljudsko biće“ onda ste to vi. Vaš idealni dom je nešto između tople bakine kuhinje i kuće iz bajke, sa puno prostora za odlaganje starih stvari – budući da se teško rešavate da išta bacite. Osim toga, kao kolekcionar zaista trebate velike kredence i police – koje gledajte da budu od drveta, jer drvo je materijal koji vas drži u vezi sa korenima i prirodom. Ne žudite preterano za sajber novotarijama – bar ne u svom kutku u kome ćete pre zidove obložiti knjigama, fotografijama, toplim bojama a podove šarenim prostirkama. Lampe su takođe važan element prostora, jer centralno svetlo nije često upaljeno. Prigušena svetla sveća i lampi daju tu nijansu svetlosti koja vam je potrebna za konekciju sa sopstvenom dušom. U vaš dom ne ulazi svako jer kao što rekoh na početku, onaj ko ima tu privilegiju – ulaskom u vaš prostor dajete mu da uđe u vaše najintimnije. Krevet je obično veliki i nizak, a posteljina mora biti pažljivo birana, kao i peškiri, kuhinjske krpe, stoljnjaci, zavese…

Mesec ili vrh 4. kuće u Lavu

Vaš stan mora biti prostran i svetao. Sa velikim prozorima ili dobrim centralnim svetlom koje će ozariti lica svih prisutnih. Čistoća i glanc sjaj su vrlo važni, jer se kod vas i najmanji trag prašine odmah vidi. Vaš stan bi morao da ima dosta bele boje, bež, svetlih nijansi, a nekada i kraljevsko crvenu i zlatnu. Nameštaj ne mora biti nužno skup, ali mora biti nužno ekstravagantan i otmen, dovoljno veliki, nekada glomazan – jer izmene u rasporedu ionako nisu česte. Ovakva pozicija govori o tome da su vaši preci zaista ambiciozno hrlili u gradnji kuće, sticanje nekretnina koje su kasnije održavali revnosno i o njima brinuli kao o detetu. Ako su imali bašte – one su bile najlepše bašte u gradu i više su ličile na gradske parkove. U domu ovih osoba – svaka stvar ima svoje neprikosnoveno mesto.

Mesec ili vrh 4. kuće u Devici

Kako je Devica znak koji upućuje na detalje, sitnice, vaš dom može biti oplemenjen upravo detaljima. Skromno, a lepo. Stan obično nije veliki, pre su to garsonjere ili jednosobni stanovi, a ako se i dogodi da postoji više prostorija – osoba se uvek veže za samo jednu koju smatra svojom. Najčešći problem je kada kod ovih osoba stan počne da liči na magacin ili predstavlja zamenu za podrum i garažu, pa se u stan unosi ama baš sve i čuva sve – ne zbog pasije za čuvanjem, već nemanja adekvatnog drugog prostora gde bi se sve te stvari mogle staviti. Nekada je to manjak garderobera, polica i sl, pa se tu ne može izmisliti nikakvo baš rešenje jer rešenja – nema. Ipak, zbog psihičkog reda sve te stvari koje štrče, vise, treba uredno složiti, skinuti prašinu sa njih i eventualno ugraditi plakare čak i po cenu smanjenja postojeće kvadrature – u koje bi se odložio lom. Kako je Devica i intelektualni znak, za knjige uvek nađite mesta, a stvari koje su priručne i koje često koristite kao što su mobilni telefoni, kablovi, alat i slično – naučite da držite na jednom mestu kako vas dom ne bi podsećao na kancelariju.

Mesec ili vrh 4. kuće u Vagi

Ovo je osoba koja će učiniti ama baš sve što je u njenoj moći da njen kutak uvek bude uredan i lep. Harmonija je jako važna za psihu ove osobe, balans, simetrija i čistoća, pa će već i kao dete pokazati da joj nije teško da sredi svoju sobu. Kasnije, osoba će birati skupocen nameštaj i pažljivo birati sve od zavesa i tepiha do kreveta i posteljine, uključujući i detalje poput escajga, pepeljara, šolja, četkice za zube. Sve mora biti lepo i skladno jedno sa drugim. Četkica se slaže sa bojom pločica u kupatilu, posteljina sa bojom zidova i slično…Greške se prave ako dobijete lepe ali u vašem slučaju neskladne poklone – kao recimo komad nameštaja, ili sliku – koja i pored sve dragocenosti ne ide ni u jednu prostoriju. Bolje je ne stavljajte jer se u vašem prostoru lako uočavaju ’uljezi’ – nepripadajuće stvari. Stan se treba provetravati zbog vašeg elementa Meseca – vazduha.

Mesec ili vrh 4. kuće u Škorpionu

Ovo je čest pokazatelj tuđih stanova – dakle, podstanarskog statusa, ili nasleđenog doma. U podstanarskim okolnostima nije uvek moguće napraviti željen raspored – ali ako se potpuno prepustite ustajaloj energiji, depresivnost i nelagoda su neminovni. Zato je bolje i uložiti u tuđe, nego prihvatati staro. Kako je ovo pokazatelj upravo starih energija, koje možemo nazvati i lošim, ovde je jako važno redovno krečenje stana – najduže na dve godine, obnavljanje ’tkiva’ samog stana, redovno pranje podova (nije dovoljno samo usisavanje) jer se negativne energije maltene integrišu u podove, zidove, zavese, mebl… te ih zato treba hemijski i temeljno čistiti – i redovno! Provetravanje je neizostavno, a kako je Škorpion mističan znak, amajlije koje će čuvati vas i vaš dom treba da se nalaze u predsoblju ili iznad vrata. Bilo da se radi o molitvama, ikonama svetaca ili feng shui lekovima. Često tu zaštitnu ulogu može imati i neka vaša lična stvar za koju duboko verujete da vam donosi sreću i da vas čuva. Sa druge strane – sve što smatrate maleroznim, što vam smeta u prostoru i što vi sa ovakvim pozicijama možete uvek lako da osetite – bez razmišljanja, bacite ili poklonite.

Mesec ili vrh 4. kuće u Strelcu

Kada imate ovakve pozicije u horoskopu, potrudite se da u svom domu uvek napravite jedan kutak u kome ćete moći da se osećate ekspanzivno i slobodno. Optimizam i entuzijazam su hrana za vaš duh, i kada njih nema – i vaš duh se oseća loše. Diskovi, knjige i silne encikopedije verovatno već imaju svoje uvaženo mesto, kao i suveniri koje ste doneli sa sobom iz egzotičnih krajeva. Veliki TV ekran, plazma po mogućstvu, kao i pokretno platno za filmske projekcije – koje nije nedostupno, mogu vas i te kako usrećiti. Veliki zvučnici, veliki krevet i veliki radni sto – ili trpezarijski. Sve u svemu, puno prostora je potrebno da biste se osećali dobro, ali ova pozicija i ukazuje da sa godinama sigurno i dolazite do sasvim dovoljno velikog doma za sve svoje hobije, prijatelje i naravno – svoje kretanje po stanu bez sudaranja sa nameštajem.

Mesec ili vrh 4. kuće u Jarcu

Ovo je pokazatelj stanova koji su hladni, često okrenuti ka severu ili zapadnoj strani – koja je bez sunca. Zato je vrlo važno utopliti ga, jer su ovo domovi koji se najteže greju i u kojima i leti ume da bude hladnjikavo. Nekada je to zbog teške građe, betonskih zidova ili je stan na samoj ivici, visini ili na brdu pa je izložen vetrovima, a nekada se baš ispred vaših prozora gradi neka nova zgrada ili raste visoko drvo koje ne samo što vam ukida vidik, već vas zaklanja i od svetlosti.  Zato su svetlo i grejna tela potrebna, ali i boje koje će grejati stan. Izbegavajte sivu, a ubacite drvo i boje sunčevog spektra. Slično Mesecu u Škorpionu, i kod vas postoje velike zalihe ustajalih energija koje traže redovno održavanje (dubinsko čišćenje), s tim da se kod vas više radi o prašini i stvarima koje gutaju prostor a potpuno su nekorisne. Bilo da su to knjige koje sa police niste uzeli godinama, bilo da je to težak ormar koji niste pomerali dugo. Lekcija koju ćete naučiti preko svog doma je i da se opraštate od nečega što je za vas nekada imalo određenu vrednost, pa povremeno se oprostite od detalja koji vam više realno ne trebaju. Jedna klijentkinja sa Mesecom u Jarcu mi je skoro rekla da je uspela da se odvoji od svog omiljenog kraljevskog kreveta kada je pomislila da će je taj isti krevet nadživeti. Jarac kojim vlada Saturn ima vrlo veze sa fenomenom vremena, i za vas je zaista zdravo ako naučite da se nosite sa vremenom, iako ćete sigurno i dalje kupovati za svoj dom stvari koje će pokazati veliku izdržljivost, trajnost i kvalitet i koje još dugo nećete imati potrebu da menjate.

Mesec ili vrh 4. kuće u Vodoliji

Nekada je u vašoj porodici postojala ’komuna’, ili su vam preci živeli u kućama jedan do drugog, pa su se familije i prijatelji okupljali gotovo svakodnevno. Otuda, ovo je pozicija koju nose ljudi koji imaju potrebu da u svom domu okupljaju druge ljude, a komuna kao forma i ta čvrsta veza sa roditeljima nastavlja se i nakon braka i selidbi. Da biste se ipak osećali dobro i slobodno – stan ne sme da vam bude pretrpan, i o tome bi trebalo da povedete računa. Previše nameštaja će vas ugušiti, vama je potreban jednostavan stil koji dozvoljava dosta prostora za kretanje. Na podu su pre prostirke nego tepisi, zidovi su pre goli nego pokriveni tapetama, jer Vodolija ne podnosi maske i skrivanja, zavese čak i kada ih ima – obično su razmaknute i prozori širom otvoreni. Višak kablova zakamuflirajte da se ne vide i da se o njih ne biste saplitali, pa je wireless idealno rešenje. Kako Vodolija predstavlja visinu, ovde su i police viseće i garderoberi, i svašta se može naći ako se pogled podigne malo iznad, pa ako niste do sada na taj način rešili nedostatak prostora – eto ideje. Najveći problem kod ovih osoba je često nedovoljno veliko kupatilo i promaja koju neko od ukućana redovno pravi ostavljajući vrata i prozore širom otvorenim.

Mesec ili vrh 4. kuće u Ribama

Kod vas je samo važno da uvidite razliku između loma i kreativnog nereda. Jer, ako je već neminovno da vam kuća može cakum pakum biti sređena najviše tri dana, onda gledajte da taj kreativni nered ostane kreativan ne pretvarajući se u gomile nabacanih stvari, hrpe papira, sudova, fleke od sokova i kafa… Problem je ovde zbog toga što kuća  nesvesno krade energiju. To ne znači da je neergija loša, već da je potreba same osobe da u svom domu uroni u svoje nesvesno i bude pasivna, što često rezultira haosom oko nje. Prostor uvek možete oplemeniti nekim spiritualnim, religijskim suvenirom, mandalama, fraktalima, ikonama – u zavisnosti od afiniteta. Ovi ljudi postaju brižniji i prema sebi i prema svom domu kada postanu roditelji ili kada se obavežu da o nekome brinu, nekada je dovoljno i da žive sa partnerom, pa ako ste sami – nabavite kućnog ljubimca, jer ćete na taj način više biti u obavezi da se bavite i kućom i sobom.

free download: ……………………..Još tekstova iz SENSE:

Ništa na silu. Jer, ne može se na silu biti srećan. Niti “pozitivan”. A naročito se u ova dva-tri dana ne može biti na silu ništa, a da talog istinskog dubokog lica u nama, naše naličje, onda kad makar na tren ostanemo sami ne ispliva na površinu. Vode su mutne, mulj se diže. Gorko je u stomaku, suze su bliže. Sloboda za suze je ovo, sloboda za urlik, jauk, glas iz donjeg stomaka što cvili, ječi, vrišti. Ovo je vrisak, a ne šapat. Ovo je grč koji traži isto slobodu kao i suze. Hoće grč da ga pustimo, da ga se ratosiljamo, al ne.. čovek stisao, zatočio grč i ne da! Kamen u stomaku, pa još jedan red kamenja sve do srca, pa podno grla. Nema više ni glasa. A Mars kao tasmanijski djavo zatvoren u kvadratnom metru od cigala preti režanjem. Zver je živa, besna, pomahnitala, spremna da ruši, spali, svemu označi kraj – saseče, iseče, amputira, ubije. Ali na silu. Samo na silu, tako da sakat iznutra na dalje “živi”. Sakatost sveopšta, osećajna obogaljenost Meseca. Zato se naliva alkoholom ovih dana, zato se ubija otrovima i otrovnim mislima, spaljuje i povredjuje što druge što sebe. Umesto da pripitomi tu zver. Umesto da pokaže nežnost, nesnagu – jednu apsolutnu slabost i prepuštanje. Umesto da se zamota kao beba i isplače. I povrati. Ovo je povraćanje. Ovo je zato i bulimija koliko i anoreksija. Ovo je povraćanje suza kada ih je toliko da plakanje nije dovoljno. Ovo je pucanje, overwhelming, razdražljivost, i ako smo nežni i pažljivi sa sobom i prema sebi, bićemo i prema drugima, a najpre i najbitnije – prema sebi i zagrliti svoj mulj. Ne inatiti se svom grču nego ga onako odvratnog, iskrivljenog strahom izljubiti. Ko je svestan ovoga – nije ni morao da čita, ko je prošao kanalizacijom i tamničarskim podrumima svoje duše i bića – isto nije morao ovo da čita. Ali je pročitao. A onaj ko treba, nije jer mu je dosadno. Nema on vremena za više od 140 karaktera osim ako nema cinizma, jeda, patologije. Njega zanima sada zlo, jer kompenzuje osvete koje je priželjkivao, jer i dalje pravdu traži za svoje primitivne i analne potrebe. On sad mašta kako će bivšem momku krenuti lose, nada se zlu da ga snadje čak kaže, “to je pravda”. Ali onaj ko ovo treba da pročita, a ne čita, sad se nada da će nekome krenuti po zlu jer je zaslužio. Čuo je neku strašnu vest i ushićeno rekao “Eto! Ima boga!” Bogom zove nesreću drugome. Mesec pada u Škorpionu. Tamni dobrota, crni duša, jed je prekriva. Ovo je astrosimbolički slika linča. Čovek na čoveka baca kamen. U glavu. Krv lipti. Kamen je krvav. Čovek je mrtav. Zlo je živo. Ovo je Zid plača u Jerusalimu i vojska okolo. Ovo je zapušena kanalizacija, ovo su poslovi za vodoinstalatere i hidro inžinjere. Mnogo je tela u rekama, mnogo je djubreta u cevima, mnogo smo se i dobro lagali niskim nagonima vodjeni. Ovo je i strah da kažete da vam je dobro. Strah da time što vam je dobro ne provocirate nečije zlo. Ovo je zapravo, astroslika sveta danas kakav je. Slika vašeg news feeda na facebooku. Slika svakog dnevnog izdanja tabloidne štampe. Ovo je siljenje u svakom smislu. Silovanje sebe, silovanje drugih. Al’ ovo je i odustajanje. Ovo je odustajanje da spašavate druge, da objašnjavate, da se borite za pravdu u svetu. Ovo je odustajanje od svega sem od svog zla u kome je seme Odgovornosti spram sebe i očekivanja od sebe i ljubavi za druge. Ovo je zato čupanje korova. Čišćenje kuće i bacanje djubreta. Ovo je čišćenje imenika, ali ne instinktivno “eliminatorski” poput plaćenih ubica, nego ne dirate imenik, al duša nema potrebu da neka druženja nastavi. Ovo je mali krug ljudi koji se prepoznaju jer su našli ono seme u sebi. I rade sa njim dalje, manipulišu škorpionski i alhemijski se raduju jer olovo postaje zlato, zlo postaje ljubav. Sve može. Kada se hoće, kada se razume koliko je važno. Do tada, crna hronika već piše novu stranu, ekseri se zakucavaju u tudja tela. Ovo su odgovorni dani, ono što jesmo – to ćemo ovih dana i biti. Trudimo se da budemo nežni prema svom zlu koji sada dodir ljubavi traži, kao Čovek Slon skriven ispod teške tkanine. Kada ga zavolite i pustite da vam sedne u krilo, desiće se i ova druga scena sa druge fotografije.

Kakav divan Full Moon nam sledi! A kada je meni nešto divno, to već klijenti znaju da je “hard as hell”. Ljubav prema kompleksnom nasledila sam od Meseca u Škorpionu, a strast za unutrašnjim zemljotresima, svim tim tektonskim pomeranjem slojeva koji su nas kao “štitili” od Plutona na Asc. Uzbudjenje već krenulo… osećate? Ili, ne? Ajd redom.

Mesec će tog dana (8. okt) biti u Ovnu, i tačno preko puta Sunce u Vagi. Čvorovi (južni i severni – isto tako, rep zmaja u Ovnu, glava zmaja u Vagi). “Ove nazive čvorovi su dobili po vedskom mitu u kome Zmaj krade za sebe od bogova eliksir besmrtnosti da bi potom bio uhvaćen i kažnjen od samog Tvorca koji ga je rasekao na dvoje. Ali kako je stekao besmrtnost, Zmaj ne umire, već njegova glava i rep nastavljaju da žive odvojeno, svako za sebe. Mit još kaže, da bi se osvetili Tvorcu i kosmosu, Rahu i Ketu (glava i rep zmaja) su se zakleli da će pratiti Sunce i Mesec i da će ih pojesti – što se zaista i dešava u vreme eklipsi.” (ceo tekst o čvorovima je ovde.

Osim što će nam Rahu i Ketu pojesti Svetla (Sunce i Mesec), svetla nema jer je i Pluton u takodje kardinalnom Jarcu i blokira ih (pravi kvadrat sa Suncem i Mesecom), zatrpava ih i gura u katakombe, pećine, u svoj underground. Znate ono, “jutro je pametnije od večeri”? Sigurno smo svi osetili koliko je ta poslovica tačna. Ono na šta smo sve spremni u kasne noćne sate, sva ta nepromišljenost, prepuštanje instinktu, trenutnoj munjevitoj želji sa jasnim ciljem (koji se često i ne ostvari, pa dovede direktno do frustracije), sve to neretko je razlog jutarnjeg kajanja, stida ili ako propustimo da reagujemo – možda odahnemo i zahvalimo tračku razuma sa prvim zracima Sunca. E pa zamislite sad jutro, podne, koje god doba dana, a kao da je mrkli mrak. Iako će možda biti sunčano vreme napolju (u šta sumnjam, pre je to neka scenografija sivila, al’ ajd nek ostane to otvoreno da vidimo), dakle i po danu, instinkti će nas raditi kao u one noćne sate posle par žestina, ili u sred nekakve opsesije koja nas je uzela pod svoje. Čuvajmo se zato sebe sada, jer moć ne treba da na silu tražimo od drugih, već da je u sebi nadjemo. Umesto svadja, provociranja, revanša, nasilnih prekida i ukidanja života/ljubavi drugima, a time i sebi – probudimo ono što je ostalo zakopčano i zatvoreno i time dopustilo da neko drugi u ovoj rundi bude moćniji. Osnažimo sebe, to je jedini put sad.

Kardinalni znaci (gde se dešava eklipsa) su inicijatori, instinktivni, agresivni kad treba, jer je njima i dato da krče, da utru stazu, da je stvore, da nadju put. Snaga koja je data njima (Ovan, Rak, Vaga i Jarac) je snaga koja im daje sposobnost da više puta u životu krenu od početka. I svaki predstavnik ovih znakova je to iskusio na svojoj koži. Zato svi ovi znaci (i šta god se u njima nalazi od planeta ili vitalnih vrhova kuća (to si 1, 4, 7, 10)) nosi forcu, silu života, pa se i kod njih stvari često dešavaju silom, jer je sila takodje način kreacije. Rak nije samo “njanjav emotivni” znak, kakvim ga zabavna astrologija prepoznaje. Sposobnost promene koja mu je data što od Meseca vladara, što od kardinalnosti je gotovo vredna divljenja. Ovan nije samo glasan i egocentričan, opet – kako ga obično prikazuje astrologija lake zabave, već je onaj koji je prokrčio put nekada davno celoj jednoj liniji potomaka, da njega ne beše, ne bi bilo vas u baš tom gradu, ili miru, on je onaj koji se hrabro usudio onda kada su svi to smatrali ludošću. Vaga nije samo sentimentalista već je i pravednik, munjevito je njeno zbacivanje kostima zavodnice i prijatne/ljubazne jedne individue i skamenjivanje u kip pravde, slepe pravde koja zna čemu ti njeni sentimenti služe – sentimenti, hipersenzibilija i balans su njeni tasovi kojima meri pravdu vezanih očiju. A Jarac, izdržljivi manijak, inadžija i tvrdoglavac – ne bi bio ni senka svoje karakternosti i snage da nije bilo spavanja na minus 30 na smrznutoj zemlji, da nije bilo 12 dana budnog stanja bez minuta sna, da nije bilo prave gladi, prave izdržljivosti u mučenju bez predaje – što su Jarčevi (znak, podznak, Mars, planete..) tu postavljene oslikale kao podsećanje na tu priču koja se nekom pretku zaista baš takva desila. Solunski front, igmanski marš, borba sa prirodom ili pravim zlom, kako god, otuda je i Jarac to što jeste.

Tako da ako vam se slika već nije stvorila sama, ovaj Full Moon (bio bloody ili ne, to je manje važno), je zbor ovih pra-energija, pra-principa: promena, hrabrost, pravda i izdržljivost u teškim uslovima. Scenario više liči na sf ili kakav epski gathering koji oduvek živi u nama, negde u stomaku – gde svi kardinalci borave, u okolini pupka, tamo gde život počinje.

Zato sad:
– Ili iniciramo promenu, ili ćemo biti žrtva tudjeg iniciranja (najviše se odnosi na Rakovske/Mesečeve teme: porodica, kuća, roditelji/deca, bliski odnosi/intruderi (uljezi), mi/drugi, promena staništa, stvaranje/napuštanje gnezda, trudnoća, kao i sve ono za šta smo se vezali na način koji nas hendikepira)
– Ili smo spremni za avanturu, za novo i nepoznato, za potezanje napora (fizičkog isključivo), odredjene sile, snage da sve krenemo ispočetka, ako znamo koji nam tačno početak treba ili na koji momenat u životu treba da “se premotamo” unazad, da bi sebe novog stvorili iz tog iskustva u kome smo se zaglavili – pa još bolje ako imamo jasnu sliku cilja, a ako to ne, onda samo pustimo, uneće tu vatru već neko iz najbližeg okruženja ko se usudio na taj korak, pa eto nemira i nama.
– Ili poštujemo tasove pravde u medjuljudskim relacijama, ili ih i dalje ignorišemo i postajemo okrutni prema sebi pa mač pravde gutamo kao vatreni mač u cirkusu – možda nekog i zabavimo :)) Dobro obratimo pažnju na svoj osudjivački temperament, na zadovoljstvo u kritici drugih, na osudjivanje i zameranje, dobro obratimo pažnju na tasove dok to radimo – šta je sa samokritikom i samoposmatranjem i samo zameranjem? Samo onaj koji se usudio da dobro osudi sebe i vidi svoje slabosti, moći će da izvuče maksimum iz ovog perioda. Niče je Vaga, to ste znali? O tom tipu Vage se sad radi.
– Ili smo zahvalni onome u sebi koji je trpeo, čekao, bio izdržljiv i došao do momenta kada mu to sve baš postaje kapital za autoritet ili si izbegavao da trpiš, sklanjao se i umišljao da time kontrolišeš život, pa ćeš se osećati bez vazduha od siline tereta koji se najednom obrušio sa velikih jarčevskih visina. Pada mi na pamet scena iz filmova, gde rob najpre liže patos pod težinom tereta koji mu je strovaljen na ledja, a onda ide onaj natpis “8 meseci kasnije…” a rob postao muškarčina za neverovati i sa lakoćom i dalje nosi to što mu je dato, al je sad i spreman da zavlada.

Ovo je predivno doba, jer NEMA VIŠE ŽIVLJENJA U ZABLUDAMA ŠTA JE ŽIVOT! Nema više sklanjanja u “land of denial” (neko me je u komentarima kritikovao što koristim engleske nazive, to je tako i to će biti tako, ako vam treba prevod uzmite rečnik ili google translate, ili ne čitajte, al super je ta kritika koju sam dobila kao ilustracija pa ću iskoristiti, gde vi znate šta ja treba i kako da pišem, kao da bih bila po vašoj meri kad bih se promenila zbog vas… a da vi naučite engleski za promenu baš sad? Malo bar. Basic. Ne mora fluently. Just in case..)  Još od 2008. januara kada je Pluton ušao u Jarca – vodi nas samo ka ovome, ka velikim promenama. Neki su veliki deo već prošli i njima će sada biti gotovo gušt da orden časti, hrabrosti, volje i mudrosti sebi samom dodele, al čovek je čovek, nije bog, pa i ti takvi imaju sigurno nove situacije (manje sigurno po intenzitetu) gde su se malo zaglibili, zaglavili, gde odugovlače – pa im je ovo baš trebalo da ih pokrene, vrati sebi, jezgru, početku, da se sete zašto su se rešili na život, na borbu – svaki onaj put pre.

Ovaj Full Moon je naročito veličanstven jer će se Mesec nalepiti i na aplikacioni veliki trigon u vatrenim znacima: Uran u Ovnu, Jupiter u Lavu i Mars u Strelcu. Snaga stvaranja. Moć odluke. Ne trebaju nam sad selfhelp knjige. Što smo pročitali – pročitali smo do neke nove mirne sezone čitanja – sada je vreme da pokažemo šta smo naučili i da li smo sve to što smo mislili da smo shvatili (pa još i druge ubedljivo savetovali) stvarno prihvatili i integrisali. Skapirao si? Super, daj da vidimo. Ne treba nam sada ništa sem iskustva – da uverimo sebe da možemo. Ili, da pokažemo sebi da čitanje nikada neće biti dovoljno bez iskustva. Ništa se drugo, sem iskustva, ne računa kada su planete u vatri. Izgori Fenikse i rodi se ponovo.

Zato neću upozoravati savetima čega treba da se čuvamo, iako se ovo sve može osetiti u apsolutno svim sferama (kidanje veza, otkazi, nepravde, izdaje, ljubomora i zavist u karijeri, uspehu, moć/bespomoćnost, akutne zdravstvene tegobe, urgentne intervencije, povrede, napadi drugih i sl). Samo se čuvajmo pasivnog sebe koji na kraju priče može da se oseća kao žrtva. Niko nije rodjen da bude žrtva. U nama su porivi stariji od najzamislivijeg vremena, i traju dan danas. Žrtva ne postoji ako se čovek do zadnjeg daha borio pa se nije radilo o predaji. Samo predaja je žrtva. Odustajanje od života, od prava na život, od volje da se živi. Ma kako u nekim delovima zemlje to izgledalo apsurdno, i ma koliko bi jedan Amerikanac u uslovima Afrikanca možda sam sebi oduzeo život, Afrikanac se ne predaje, otima život. U Africi se vekovima bore sa tiranijom Sunca što sprži sve, sa lavovima, sa bolestima, sa ugnjetavačima – a opet nezaustavljivo natalitet raste u afričkim najsiromašnijim krajevima (prosečna stopa u svetu je 22%, u Africi je 50%). Core, kardinalno, jezgrovito, početak života, izvor, snaga, sila, volja za životom raste u kardinalnim susretima, u borbi, a slabi u komforu i za sobom vuče slabljenje hrabrosti, umišljenost kvazi kontrole nad životom, i radjanje potpuno nepotrebnih teorija čemu život služi i koji mu je smisao – potpuno bez borbe.

“Uvek je postojala želja da se ljudi “popravljaju”: to se pre svega zvalo moral. Ali se iza iste reči kriju najraznovrsnije tendencije. Nazivati ukroćenje životinje njenim popravljanjem, zvuči gotovo kao šala. Nju čine nemoćnijom, manje štetnom, ona postaje bolesna životinja zahvaljujući depresivnom afektu straha, bolu, ranama, gladi.” (Niče, Sumrak idola)

Ovo je period kada treba da se živi. Koliko je još u nama života, počnimo od toga… koliko je strasti? Pasije? Oduševljenja? Stvaralačkog aktivnog, spremnog? Ovo je vreme kada treba da se širimo poput vatre, što glavešine sveta uvek dobro znaju – pa tad baš kreću u osvajanja. Zato očekujem užasne nepravde na globalnom polju, veštačku volju (ljudska) nasuprot prirodne, kosmičke volje (život). A mi sada treba da stvaramo, kreatorsko da probudimo, penetratorsko i stvaralačko, kao prvi ljudi na Zemlji, koji nisu imali viši cilj, sem onog – da život živim učine. Komfor je smrtni neprijatelj ovog perioda, gledajmo da ga ukinemo gde god je moguće. Komfor je nevitalnost, ma koliko nam se činilo da nam daje moć. Više u pokret, u akciju, u strast, u rad, u život.

Ova eklipsa će sigurno imati dug odjek, i osećaće se mesecima. Mars se sprema da udje u Jarca krajem meseca, a sve ovo napisano – pokreće snagu koja je prastara i prepotrebna, video za kraj.

23. marta je bila lunara eklipsa u Vagi. Mesec i Sunce su se odgledali preko puta, mahnuli jedno drugom i nastavili dalje, ali im nije promaklo da pečat esencije koju ova eklipsa donosi isprintaju na naše natalne horoskope. Svaka eklipsa se oseća najviše u danima pre i posle same eklipse, tek koliko da pobudi pažnju i zapiše teze koje će nas zapravo pratiti narednih šest meseci kada ćemo zapravo tek tačno znati da li smo nešto uradili za sebe, ili smo opet nešto uradili samo za druge.

I kako je Lunarna eklipsa zapravo mesto Punog meseca kada se Sunce i Mesec nalaze u opozitnim znacima, svaka od njih pokreće jedno ogledavanje snaga, potreba, motiva, mogućnosti, želja koje su po pravilu i defaultu – na prvi pogled suprotne i obično se isključuju. A ovog puta, zbog Sunca u Ovnu to je kao da smo ušli u ring da tamo potražimo ljubav. Mesec u Vagi nam kliče, jer da – želimo sada pažnju javnosti, drugih ljudi, izloženosti i da budemo vidljivi. Ali kao da je to sada najlakše ako nastupimo isključivo samouvereno, sa ogromnim samopouzdanjem, direktno, isturene brade kao da prkosimo zbog Sunca u Ovnu. Trik eklipse je upravo taj – da ono što je najlakše najčešće je pogrešno. Neosetno nas zapravo tada eklipsa baca u naručje Sunca (koje nam je omiljena maska za svaki dan inače) da nas prži po egu, ambiciji, strastima i da, desi se da tako naletimo na nekoga željni prave ljubavi a sve se završi nekakvom avanturom i “kombinacijom”. Desi se da tako sabotiramo ono što nam se taman serviralo, jer smo izazivali, umesto da smo saradjivali. Jer smo nokautirali ovog puta – obzirom da je Merkur u Ovnu u trigonu sa Marsom pa ispaljujemo rečenice bez da izbrojimo do tri a kamoli do deset. Al’ ego nas čuva od emocija, i sada ima za nas (kao i uvek) ideju kako da ne priznamo sebi da smo možda pogrešili, nego da puni sebe zapravo nastavimo dalje i raspričamo okolo kako ta osoba nije za nas, kako smo jači od nje (čuvena glupost od izjave, vrlo rasprostranjena), a Merkur u Ovnu će i čašicu zafrkancije i ismevanja još ubaciti (pred drugima naravno) taman dovoljno da sami sebi upadnemo u usta, doduše na momenat se osetimo važnim, blistavim, samodovoljnim, ma skroz potentnim i jakim – gotovo Herkules sindrom, ali već koji dan posle… eto čežnje što probija kroz podove vodjena Venerom u Ribama koja probija podove (nesvesnog) jer je u aspektu sa Neptunom, a sliva se i niz zidove (jer je u kvadratu sa Saturnom) a šta su zidovi nego telo, koje se ni najmanje više ne oseća jako već baš suprotno – skrhano i slomljeno kao da smo sve mečeve izgubili i da nam preti Neno visočanstvo Samoća koju prizivamo kao Kaznu sebi jer smo se ogrešili. Prizivamo da budemo ostavljeni, da budemo sami, da nemamo onoga koga trebamo, da budemo izdani ili prevareni (jer tada bi makar delili krivicu) te razvijamo filmove sa dead-endom, gde se sve idealno i željeno dezintegriše do krhotina – ali sve to samo u 4 zida, dok u javnosti eto nas na silu ispravljenih ledja i ramena, pričamo o poslu, planovima, ciljevima, hvalisamo se jer – Ovan prži i prži ego, a kad krenemo kući nigde ni hvalisavca ni tog gladijatora što se ne boji.

Pa je tema lažne – pseudo individualnosti zapravo tema ove eklipse. Osvestiti sve ono što radimo a što nas čuva od emocija, od primanja druge osobe u život. Od primanja ljubavi. Sve ono što trpamo i trpamo u svoj život (ma kako pozitivne i dobre te stvari bile – kao časovi jezika, joge, putovanja, kuvanja, izlasci i sl) ali koji nas čuvaju od ljubavi – od onog Meseca u Vagi koji kaže – Ako hoćeš da budeš voljen, NAPRAVI MESTA! Za drugu osobu. Za zajedništvo. Proredi svoje rasporede, malo spusti loptu i snizi tempo, zapleši u paru – ma kakva da si zvezda kad igraš solo i vitlaš socijalnim stejdževima. Jer, ništa bez PARA! Par je DAR! Ali, imaš li prostora u svom životu za ljubav? Zato, napravi mesto. “Mjesto za dvoje što ljube se u mraku. Mjesto gde samo ljubav miriše u zraku…”

Tek tada ćeš shvatiti koliko sui ti nasmejani divni ljudi bili kompenzacija za PARTNERA, i koliko je voljenost koju si dobijao na poslu i pohvale – samo supstitut za podršku i pažnju koju želiš pd JEDNE osobe a ne zajednice. I zato oseti prazninu sobe i prostor u krevetu kako bi bilo fino da se probudiš uz nekoga ko mirno spava pored tebe, i u tom času – čućeš Sunce kako samoživo iz Ovna dovikuje – Ceo krevet samo za mene! Ja volim da spavam sam! Ja spavam tako što se razbaškarim celom širinom! Jer, čuva nas i ono, to vrelo Sunce što sve dok nismo spremni uzvikuje svoje parole u koje se trudimo da poverujemo što ne ide nikako, jer samo lažemo sebe, a od eklipse do eklipse – eto gde nas te laži sustižu.
I zato dajte šansu Mesecu u Vagi. Ne pecajte se za Sunčeve predrasude i ubedjenja, pa pre nego što ste rekli “Ma nije on za mene, MENI TREBA neko (pa tu sledi opis superheroja)” dajte šansu… Idite da vidite tu osobu izbliza, pa se možda prepadnete kada shvatite koliko ne umete. Koliko samo ne umete da budete sa nekim jedan na jedan u ljubavnom smislu, emotivnom. Umete na poslu, umete sa prijateljima, sa šalterskim radnicima – svuda gde emocija nema. Ali kada se zacrvene obrazi – što je CILJ ove eklipse, znaćete da ste na dobrom putu, jer NEKO VAS VIDI. Vidi sve ono što i vi sami ne želite da vidite.
Koliko ste šeprtljasti, nespretni, zbunjeni, zatečeni, nesigurni i samim tim predivni – jer divno je kada se druga osoba očigledno i otvoreno pred nama uskomeša. Mora da joj je stalo. I mora da je nama stalo kada nam to prija, kada nas to privlači i otvara da i mi njoj pokažemo svoju zbunjenost, nesigurnost, strah sasvim prirodan u svom treperenju – i tada ona Venera u Ribama u kvadratu sa Saturnom nije samoća, nego topljenje leda i pokazivanje srca. I tada onaj Merkur u Ovnu nije nokaut rečima nego hrabrost da budemo vidjeni. Zato kada sa prvim prolećnim danima krenete na Kališ, Adu, beogradske kejeve – ostavite sve knjige kod kuće. Ostavite i slušalice i posao i obaveze i sva pomagala koja vas štite od vidljivosti i ljubavi.

I sada kad sam vam sve objasnila, jasno je šta i kako svako od nas treba da radi, pa srećno! Ko umije – njemu DVOJE!

* Smatrala sam da je važnije da tekst posvetim onima koji su sami, bez partnera kako bi neki od njih promenili svoj status u meecima koji slede. Za one u vezama i brakovima – savet je: držite se zajedništva, što više stvari radite zajedno, i slušajte se.

____

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post LUNARNA EKLIPSA U VAGI – MESTO ZA DVOJE appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Rovit je period Rakovski. Mesec, koji u tom intervalu leta preuzima tron utiče na brze promene raspoloženja, zaplete i rasplete (pa ponovo zaplete), plime i oseke emocija, razumevanja, brige, obzirnosti i saosećanja. Zbog te silne promenljivosti nije baš preporučljivo da ono što treba da bude trajno i stabilno sada radite. Više će to biti radikalna i nagla odluka doneta pod naletom emocija ili uticajem spoljašnjih prilika (koje su trenutne). Dok empatija kao i simpatija vise nam nad glavama i uvlače lako u stanja koja i nisu autentično naša. Nekada, jer smo tako u mogućnosti pa je umesto knjiga o samopomoći na 40 stepeni prijatnije i lakše sedeti pored nekoga ko je zadovoljan sobom (iskreno i stabilno – ne samo trenutno) pa da se uživimo u to stanje ili da atmosferu koju oko sebe širi osoba puna životne energije, avanturističkog i optimističkog duha upijemo u sebe i ponesemo sa sobom pa dok se baterije ponovo ne isprazne. Iako znamo da neće trajati i da to nismo mi nego odsjaj drugog na nama, nekada zaista pomogne. Taj odsjaj je isti odsjaj Sunca čiju svetlost noću Mesec čuva i šalje… Divi se čovečanstvo Mesecu, inspiriše ga Mesečeva svetlost utišana i romantična, a zapravo Sunce i to svetlo šalje. Jer, Mesec sve upija.

Zato i ovih preostalih dana Raka nije na odmet da povedemo računa o sebi i o tome šta u sebe upijamo. Gledanje nasilja, tragičnih i brutalnih filmova, pa čak i onih sa dozom intenzivnog sivila sada nas lako mogu gurnuti u loša raspoloženja, depresiju, nemoćnost i osećaj žrtve.
Možda ćemo primetiti i da smo postali osetljiviji, bilo da je ta osetljivost saosećanje i laka dirnutost svime ili besna razdražljivost i netrpeljivost kao da smo u tudjoj koži. Znate ono kada osećate tudju tugu iako vam je ta osoba sa osmehom i izrazom lica koji bi trebalo da vas ubedi rekla “da je okej”. Ili kada neko na sladak način pokuša da izvuče neku informaciju od vas, da vas navede da uradite nešto što njoj treba – zapravo, da vas izmanipuliše indirektnim pričama ili ponašanjem, a u vama samo odnekud bukne ljutnja ili bes. Jedan svet koji postoji poput džinovskog duha kao entitet za sebe je svet motiva ljudskih ponašanja. I ova Rakovska otvorenost za sve što je van, sada sa lakoćom oseća čak i kada ne ume da jasno definiše te motive koji pokreću druge. No često ne umemo da damo jasan odgovor na iste jer su prikriveni, pa se zaplićemo ili na kraju presečemo burno i ljutito, zadržavši i sami za sebe istinu koju smo naslutili, osetili i koja nas je u to stanje dovela. Pa navodimo neke lažne razloge. Jer na početku beše laž. Jul je mesec kada se istina nalazi na prvom mestu najtraženijih, i to onako u Rakovskom maniru: “Daj mi istinu po svaku cenu, ma kako da je bolna!” Ovi nesudjeni mazohisti negde zapravo i priželjkuju tu bolnu istinu sve do onog trenutka kada budu prestali istinu da traže okolo i naučili da je čuju u sebi. Tada se uglavnom oproste i od trpljenja i unutrašnjih mazohističkih borbi sa sobom.

Ono što je još bitno u ovom periodu jeste ljudstvo. Mase. Jer nekada je to sve preplavljujuće. Počne lepo, zaintrigira nas puno ljudi na jednom mestu, ali može lako postati vrlo zamorno i nepotrebno.

Generalno dok ste sa ljudima sada ne uzimajte zdravo za gotovo to kako se osećate. Pitajte se da li ste možda nešto tudje preuzeli. To može ići i do fizičkih simptoma (neko vam priča kako ga boli plećka i malo potom i vas nešto baš u tom predelu ledja probada.) Na jednom workshopu smo nakon ulaženja u razne psihodramske uloge imali “mali ritual” izlaženja iz uloga. To može biti izlaženje iz zamišljenog kostima onako kako biste vi to uradili, ili prelaženje dlanom preko ruku, nogu, stomaka, dok govorite “It’s not mine!” (To nije moje). Možda nekome zvuči smešno, ali radi pa probajte.

I pre nego što završim, stomak nam u periodu Raka postaje mali radar. Radar je inače skraćenica za Radio detection and ranging. Detection je detekcija, a ranging – utvrdjivanje distance izmedju u ovom slučaju nas i izvora koji šalje signal. Prijatan ili neprijatan, svakako se ispostavlja da je važan čim radar (stomak) tako kaže. Osim ljubavnih i poslovnih radara, u ovom periodu su važni i oni radari koji nas obaveštavaju da je u blizini neko ko traži spasioca, ko traži da ga neko sluša satima, da mu vida rane, savetuje, pomaže, pozajmljuje novac, rešava umesto njega njegove probleme i slično. I najpismeniji psihološki se otmu naučenom i procesuiranom pa evo gde pokleknu pred nekom situacijom. Baš je neko ovih dana stavio status da mu je stigla poruka od potpuno nepoznate osobe u kojoj kroz svoju tešku životnu priču moli za pomoć (novčanu). Toga sada može biti na pretek.

I ako se na kraju dana osetite umorno, sve je ok. Tuš, san i malo solituda. Recite ne energetskim vampirima, odložite ih za Lavovski period kada ćemo biti dovoljno neosetljivi i fokusirani na sebe i svoj cilj da neće moći puno da se ovajde. Sećam se kada su jednom Jehovini svedoci došli kod moje majke, a ona budući da joj je saosećanje (Mesec) Lavovsko preokrenula je priču na sebe da su oni više puta pokušavali da odu a ona ih je zadržavala sa “Samo još ovo da vam ispričam..”

I znajte da sve kreativno, isceljujuće, bajkovito, nežno, detinjasto, maštovito sada leči i regeneriše. Takve fotke, takva muzika, takvi filmovi, knjige… a u životu se to zove sanjarenje. Daydream. Vrlo važna stavka koju smo redovno praktikovali dok smo išli u škole jer nigde se ne sanjari kao na predavanjima. Vratite mu se. Vratimo se svojim snovima. Jer sada se taj svet skriven i čaroban dobro čuje. Utonite u njega, a kad se vratite u ovde i sad – neka se pored vas nadje bombonjera. Ne čokolada, ne keks, ne torta. Bombonjera, kupljena specijalno sada da bude sidro poput one čigre koju Leo Di Caprio zavrti u “Inceptionu” kako bi znao da li je budan ili sanja…

____

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post Simpatija empatije appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Mesec je u Jarcu. Njegove tajne otkriva vam Tanja Bošković – ako umete da komparativno čitate. To je ono kada čitate mimo astrologije jer vas zanima a onda prevodite na astrološki jezik. Svaki redak ovog intervjua, počev od naslova, oda je njenom Mesecu u Jarcu koji je ujedno i vladar njenog horoskopa.
Uživajte. Ja jesam.

U čežnji za životom nemam potrebu da spavam

intervju vodila: Suzana Bijelić
izvor: Večernje novosti

Razgovor sa Tanjom Bošković, utoliko dragoceniji što ova glumica izbegava da daje intervjue, kreće sasvim drugim smerom od uobičajenog. Ona je ta koja vas, posle prve razmene pogleda, iznenađuje: Šta umete da radite? Imate li umetničkih sklonosti? Dete? Umete li da štrikate? Sa desetak “rafalnih” pitanja nastoji da otkrije vaše talasne dužine, da bi znala da li i dokle da bude opuštena. Potom otvoreno govori o svemu. Jedino škrtari na rečima o ćerki Lani i sinu Đorđu, studentima, jer ih, kaže, “nervira da o njima bilo šta govorim”, ali kaže nam da je najsrećnija majka na svetu. Saznajemo i to da svaki put paniči kada Đorđe ode na fudbalsku utakmicu, da je sve u familiji iznenadio upisavši se na Političke nauke.
O prijateljima je rečitija. Najčešće im, kaže, poklanja ljubav i svoje vreme i uživa u tome da noćima sa njima sedi, zeza se, uči… Haj-tek eru zaobilazi u širokom luku, što je očito iz njenih reči: “Nikada nisam sela za kompjuter da sa nekim komuniciram. Zamislite, ja i dalje pišem pisma”.
I posle tri decenije bavljenja glumom, još oseća istu strast prema svom poslu. Nedavno je, sa kabareom Radeta Marjanovića „Dobra, stara vremena“, prvi put u životu 17 dana zaredom igrala istu predstavu, prelazeći nekada 30, a nekada 300 kilometara dnevno. Glumi i u predstavi “Suze su OK”, a u “Ljubavnom pismu” sa Dudom i Farukom Sokolovićem u Sarajevu snima seriju…

Kako izgleda jedan vaš sasvim običan dan?
– Ustanem sabajle i, tek što sam otvorila oči i pomolila se, prvo se rastegnem, cela, da krv počne da cirkuliše. Volim da ćutim, nemam sa kim da pričam, jer ujutru moja deca duže spavaju. Dešavalo mi se, recimo, da se probudim pored Dane Maksimović na gostovanjima. To su najlepša buđenja. Otvorim oči i ugledam nju kako kaže: “Ej, zaboravila sam sinoć da ti kažem…“ Pričamo brzinom svetlosti, govorimo uglas, ali jedna drugu čujemo. Veliko je to veselje, zato što odmah počinje razmena emocija. Posle doručka radim kućne poslove – kuvam, perem, peglam, pletem, heklam… Moja kuća je čista, svetla, ima mnogo prozora i vesela je. Volim kada ručam sa decom, što se ne dešava često, jer oni su na fakultetu, a meni je već vreme da krenem na predstavu ili na put.

Period posle glumljenja je i radostan i bolan. Zašto?
– Posle predstave uvek negde sednem sa ljudima sa kojima sam igrala, da popričamo. Međutim, posle glumljenja ume da bude i bolno, jer se sa visokog adrenalina treba vratiti u normalan svet, a to nije lako. Mislim da glumci često postaju alkoholičari upravo iz te nemogućnosti. Vrlo lako sebi “nasvirate” visoki adrenalin da biste igrali. To naučite i u školi. Ali, niko vam ne objasni kako da se spustite, da se svedete na normalnu ženu. Stoga, i kada dođem kući, još sam veoma uznemirena i onda uzmem da peglam do četiri sata ujutru.

Kako uspevate da se posle samo četiri sata sna suočavate sa novim danom i obavezama?
– Biološki, čoveku ne treba više od četiri sata da se potpuno regeneriše. Kada provedete zanimljiv dan u kome ste uradili svašta, ma koliko malo spavali, sutradan se probudite čili. Ako ste u situacijama koje vas tište, odmah vam se spava. Hodajte, idite među drveće, na travi sedite, zemlju dodirujte. Pogled ka suncu, zelenilu, belilu, učiniće da budete ushićeni i orni za razmišljanje, voljenje. Ako ste zaljubljeni, nemate kad da spavate. I ta četiri sata su vam mnogo kad čeznete za onim u koga ste zaljubljeni. Ja, u čežnji za životom, za voljenima, nemam potrebu da spavam. Tako je oduvek.

Postoji li jelo na koje vaši prijatelji vole specijalno da dođu, nešto što nazivaju „a la Tanja“?
– Gulaš u bundevi. Ne zna se koliko puta sam dala taj recept, ali prijatelji i dalje dolaze da to pojedu kod mene. I tuna na pirinču takođe se jede samo kod mene. Postoje specijaliteti koji su samo moji kao, recimo, boranija sa suvim šljivama.

Vi ste ih smislili? – Ne, to su bakini recepti. Spadam u tradicionalne, dosadne domaćice koje svoje tajne nikad ne odaju. Čak i kad dam recept, ne dam sve, zato što su tri-četiri generacije u to uložile trud. Svaki put ću to da napravim ako mi traže. Imam, recimo, divnu drugaricu Dudu, koja savršeno pravi tortu od švapskog sira. Ne da mi taj recept, ali kaže da će rado da dođe kod mene da mi je napravi, pokloni. Onda je ja pozovem kada mi se jede ta torta i ona odmah dolazi. Kakvo je to čarobno popodne, kakva radost! Ma, prijateljstvo je ključna stvar u životu.

U ovo vreme virtuelnih ljubavi i drugarstava, možete da se pohvalite da imate mnogo dugogodišnjih prijateljstava.
– Sva moja prijateljstva traju više od 40 godina. Prošla su i velike boginje i mali kašalj, tako da se sada iz njih sakupljaju sve te najfinije ljubavne supstance. Znate, mera prijateljstva je, zapravo, mera dodira. Prijatelj je onaj koga možete da zagrlite, da ga primite na svoje rame i uz svoj obraz. Ne mere se prijateljstva po tome koliko za prijatelja možete da učinite ili koliko on može za vas, nego koliko ljubavi možete da podelite, i to na ravne časti. Umetnost je umeti primiti ljubav, mnogo više nego umeti dati. Kada dajete, sebi ste divni, ali i često veoma sebični u tome. A umeti primiti… Tu sam se baš namučila – da naučim da se ne zastidim primajući ljubav.

Budući da su suze OK, onda nije nepristojno upitati vas: kada ste poslednji put plakali?
– Žene moraju da nauče da plaču kada im je teško, ali i da prestanu da plaču kad su suze isplakale. Sin me je naučio da, kad mi je teško i kad se rasplačem, treba da popijem čaj. Prvi put kad me je video da plačem imao je četiri godine i zabezeknuo se. Pitao je: „Šta je tebi?“ Rekoh: „Strahovito sam tužna, teško mi je“. On kaže: „Pa, kad ti je teško, popij čaj!“ Popila sam čaj i – bilo mi je lakše, zato što me je utešio. Nedavno sam izgubila neke drage ljude – u devet dana dvoje. I isplakala sam se. Plakanje je dragoceno. Ja plačem i od ushićenja. Ti uzleti u veri, u veri u Boga, redovno mi izazovu suze. Često plačem za vreme liturgije. Nije to tuga, nego baš ushićenje, neko posebno stanje. Ne umem da objasnim, ali i ne mora sve da stane u reči.

Šta ste poslednje sašili?
– Sada ćete da se smejete – presvlaku za stolicu u predstavi Mirjane Bobić Mojsilović, „Suze su OK“. Jednu ružna crnu stolicu ulepšala sam tako što sam sašila presvlaku s mašnom od bordo flanela. Sinoć sam Lani skratila pantalone, ali to se ne važi.

Miris koji vas potseća na detinjstvo je…?
– Miris jabuke i cimeta. U pola moje kujne stavljam cimet i jabuke, i u slana, i u slatka jela, i u supe. Cimet je čaroban začin, nešto što objedinjuje sve ukuse. To sam od Grka „kupila“. Oni u sve stavljaju cimet i to je jedna od tajni njihove kujne. Probajte! Takođe, kao što stavljate celer, tako u supu stavite jabuku iseckanu na kockice. Dobićete očaravajući ukus.

Well known actress Tatjana Bošković. She graduated at the Faculty of Dramatic Arts in Belgrade in 1973. in the class of Professor Peter Bajčetić.

Dokle ste stigli sa studijama arhitekture?
– Ispisala sam se, petog dana, zbog rečenice jednog profesora koja glasi: “Više nisu potrebni veliki umovi, ni ljudi koji knjige čitaju od korice do korice. Potrebno je da znate da pritisnete pravo dugme na pravom mestu”. Shvatila sam da me takva vrsta studija uopšte ne interesuje. Stoga čitam knjige koje mi se dopadaju na tu temu, idem na iskopavanja onda kada ja hoću i sa kim hoću. Za svoju dušu. Nisu studije više ono što su bile kad sam ja studirala i išla na razne fakultete da slušam kako neki fantastični ljudi drže fantastična predavanja.

Postoji li pesma koja je vaša?
– Ima nekoliko stotina pesama koje su moje. Ako pitate za kafanu, najviše volim čardaš. Odmah igram. Svejedno je gde sam, izuvam cipele jer volim da igram bosa. Ni stida ni srama nemam. Nasred ulice – nasred ulice! Volim kada moj tata peva. Ne volim pesme zbog pesama, nego zbog ljudi koji ih pevaju.

Da se o vašem životu snima film, voleli biste da vas igra – ko? Sa kim pronalazite sličnost?
– Sa Suzan Sarandon. Jako mi se dopada, ali ne bih volela da budem živa i da prisustvujem tome da me ona igra.

Osim mentalnih vežbi, radite li i neke za telo?
– Fizičke vežbe ne radim od 40. godine, ali – perem stepenište, čistim kuću, hodam kilometrima, a kada mi treba jaka fizička aktivnost perem prozore ili celo kupatilo, tako što pomerim i veš mašinu. Za tili čas moja kuća je, zahvaljujući tome što ne vežbam, besprekorna. Osim toga, to ne košta. Žene nepotrebno ćerdaju. Gledam ih kako odlaze na masažu. Nemam ja ništa protiv toga, ali nema potrebe da vas neko ugnjavi. Mnogo je lepše da vas dodirne neko koga volite i ko vas voli. Fitnese, velnese, sve te nese, osim nes kafe koju volim, ne razumem. Na to idu dokone žene, a da uopšte ne znaju koje im vežbe prijaju. Ja svoje telo znam k’o zlu paru. Tačno znam zašto mi se određenih dana jede kupus. Evo, sada sam u fazi da mi organizam traži luk.

Koje, čije zagrljaje pamtite?
– Dečije, očeve i majčine. Oni i danas traju. Ja sam osoba koja se mnogo grli sa ljudima. Najtopliji su zagrljaji moje dece, ali i zagrljaji Radeta Marjanovića, Dane Maksimović, moje rođene sestre Sanje i moje druge sestre Sekane iz Novog Sada. Ima prijateljskih zagrljaja kojih se ne bih odrekla ni po koju cenu, ali i zagrljaja od nepoznatih ljudi tako srdačnih, nežnih. Postoje zagrljaji koji vas teše. Ja tako prepoznajem ljude. Kada me neko zagrli, sve osećam. Ne mora ništa da se kaže.

The post Mesec u Jarcu (astroprofil: Tanja Bošković) appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Radio vožnja kroz svet Meseca u Raku.
Da nije njega, ne bi bilo Sveta. Ni Mašte. Ni Bliskosti.
U našim mikrokosmosima on je onaj privatan, najprivatniji deo naše duše gde najskriveniji snovi žive.
Ko sve ima (ili je imao) Mesec u Raku?
Jimi Hendrix, Dave Gahan, Janis Joplin, Jimmy Page, Van Morrison, Charlotte Gainsbourg, Tom Waits, Cole Porter, Elvis Costello, Aretha Franklin, LL Cool J, Julio Iglesias, Nancy Sinatra, Keith Moon, Barry White, Django Reinhardt, William Blake, George Orwell, Guy de Maupassant, Charles Baudelaire, Lord Byron, Marguerite Duras, Thomas Mann, Steve Wozniak, Isaac Newton, Claude Debussy, Niccolo Paganini, Tchaikovsky, Claude Monet, Henri Cartier-Bresson, Harrison Ford, Sean Penn, Roman Polanski, Christopher Nolan, David Cronenberg, Guillaume Canet, Mathieu Kassovitz, Mark Ruffalo, Werner Herzog, Luc Besson, Kurt Russell, Milos Forman, Leonard Nimoy, Anthony Quinn… i drugi…

The post Mesec u Raku – Hang On To Your Emotions (AstroRemix) appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.